Povratak države u vlasništvo medija i obesmišljavanje rada Saveta za štampu neki su od najvećih problema Nacrta Zakona o informisanju i medijima, koji se nalazi na javnoj raspravi, ocenjeno je danas na panelu “Šta nam donose novi medijski zakoni” u Beogradu.
Član Radne grupe koja je radila na izradi tog zakona advokat Veljko Milić kazao je da je normu koja podrazumeva povratak države u medije Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije unelo u nacrt zakona na pretposlednjem sastanku radne grupe, uz objašnjenje da to znači da država osniva pravna lica koja mogu da budu vlasnici medija.
Prema njegovim rečima, zakon je definisan tako da to ne mogu biti javna preduzeća, ali da mogu biti sva druga pravna lica, u šta se uklapa i preduzeće “Telekom Srbija”.
Milić je kazao da će država na taj način imenovati ljude koji će upravljati medijima i da će preko njih imati “potpunu kontrlu”.
Ocenio je i da država unošenjem te norme u zakon zapravo želi da legalizuje ono što već radi u nekim medijima.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je da je taj Savet unet u novi zakon, ali na takav način da obesmišljava smisao odredbe koja se ticala novca koji država ne treba da daje medijima koji krše Kodeks novinara Srbije.
Objasnila je da će se mišljenje Saveta za štampu pri dodeli novca za sufinansiranje, prema novom zakonu, odnositi samo na medije koji priznaju taj Savet, dok će mediji koji ga ne priznaju moći da nastave da krše Kodeks.
“Sve se svelo na jednu farsu. Mi ćemo biti u zakonu, ali šta ćemo sa tim”, upitala je Novaković, navodeći da će mediji koji prihvataju sistem samoregulacije biti kažnjeni, dok se drugima omogućava da nastave da krše etičke i novinarske standarde i da to bude legalizovano.
Dodala je da su od kada je zakon upućen na javnu raspravu razgovarali sa predstavnicima Vlade Srbije i da su dobili uveravanja da će ta odredba biti promenjena.
Novaković je ocenila da bi rasprava o Nacrtu zakona trebalo da bude pokrenuta iz početka, ali da nije sigurna da će i tada biti moguće da se bilo šta promeni.
“Ako ostanu ovakva rešenja, možda bi bilo bolje da se ovi zakoni ne usvoje sada, ali čemu da se nadamo”, upitala je ona.
Direktor vesti na televiziji Nova S Slobodan Georgijev ocenio je da je debata prebačena na Savet za štampu i način dodele novca za projekte koje sufinansira država, a da bi zapravo glavna stvar da li bi država trebalo da bude vlasnik medija ili ne.
“Država je rekla pre 10 godina da neće biti vlasnik medija. To su svi podržali, onda je država nastavila da bude vlasnik medija, nastavila je da osniva medije, da pravi nove televizije, portale, novine, da kupuje televizije… Onda smo mi rekli da se na taj način krši zakon. Oni su rekli ‘Mi nismo vlasnici medija, Telekom je vlasnik medija, a država nije vlasnik Telekoma’. Danas nam kažu da država jeste vlasnik Telekoma i da mi moramo da prihvatimo da je Telekom vlasnik medija”, kazao je Georgijev.
On smatra da se država do sada nije pridržavala zakona i da ih je zapravo kršila, a da novi “treba da legalizuje jedno nelegalno stanje”.
Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever, koja se na panel uključila onlajn, ocenila je da zakon nije u skladu sa evropskom medijskom strategijom, što tvrde predstavnici Vlade Srbije.
Prema njenim rečima, populističke vođe vrlo često prihvataju medijske regulative koji dolaze iz Evrope, ali su one za njih “slovo na papiru koga se ne drže”.
“Medijska strategija može biti sjajna, ali ako ne postoji politička volja da se ona sprovodi, onda je samo mrtvo slovo na papiru”, kazala je Sever.
Kada je u pitanju Savet za štampu, naglasila je da Evropa insistira na takvim telima, jer smatra da je samoregulacija važna u svakom medijskom okruženju.
“Slabiti takvo telo svakako nije evropski smer”, ocenila je predsednica Evropske federacije novinara.