“U prvih deset meseci ove godine od rudne rente u budžet Srbije uplaćeno je 15,7 milijardi dinara (oko 128 miliona evra), što je povećanje od deset odsto u odnosu na prvih deset meseci prošle godine”, rekla je Đedović Handanović.
U javnosti i određenim političkim krugovima se, kako je rekla, non stop pojavljuju pogrešne informacije o visini rudne rente i govori se da neko ‘izvlači’ rudna bogatstva, radeći protiv interesa Srbije.
To, prema njenim rečima, nije tačno, a takve izjave uglavnom dolaze od onih koji nemaju dovoljno veze sa strukom i rudarskim pozivom.
Visina naknade u Srbiji u delu metala je, kako je rekla, među višim u svetu i regulisana je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara.
Za metalične mineralne sirovine u primeni je, prema njenim rečima, obračun
naknade prema prihodu koji obveznik ostvaruje od iskorišćenih ili prodatih
mineralnih sirovina i iznosi pet odsto od prihoda, ili je pak obračun neto prihod od prerade kada ona postoji.
Đedović Handanović je rekla da je rudarstvo sektor koji prednjači u rastu industrijske proizvodnje u Srbiji, da je njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) duplirano na 2,4 odsto čemu značajno doprinosi poslovanje Ziđin majning grupe.
Dodala je da je u trećem kvartalu ove godine ostvaren visok udeo rudarstva i proizvodnje električne energije u rastu BDP-a u iznosu od 17 odsto, “što znači da su jedan od najznačajnijih pokretača ekonomije Srbije”.
Istakla je da je ta kompanija promenila poslovni i socijalni ambijent u istočnoj
Srbiji.
“U proteklih pet godina kumulativni socijalni doprinos kompanije Ziđin iznosi
više od pet milijardi dolara, uključujući više od 400 miliona dolara ostvarih od
naplate poreza i naknada, odnosno približno četiri milijarde dolara u platama i
isplatama dobavljačima”, rekla je Đedović Handanović.
U Ziđin majning grupi zaposleno je, kako je rekla, više od 8.000 radnika dok su budžeti Bora i Majdanpeka povećani nekoliko puta.
Završetkom topionice u Boru, koja je u septembru počela probni rad, proizvodnja katodnog bakra će, prema njenim rečima, biti povećana sa 80.000 na 180.000 tona, čime će se Srbija svrstati u najveće proizvođače bakra u Evropi.
Ta kompanija je, prema njenim rečima, do danas uložila više od 230 miliona evra za unapređenje životne sredine.