Studija BiEPAG: EU treba da podrži ulaganja u ekološki prihvatljive energetske projekte u Srbiji

Pitanja životne sredine generalno ne spadaju među glavne teme na Zapadnom Balkanu a građani regiona kao glavnu brigu i problem ističu zagađenje vazduha, pokazala je nova studija Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG) koja je predstavljena danas u Beogradu.

U studiji “Energetska dilema Srbije: kretanje kroz geopolitičke tenzije, rusko vlasništvo i put ka obnovljivim izvorima energije” razmatra se uloga ruskog vlasništva u energetskom sistemu Srbije sa fokusom na naftnu kompaniju NIS, uticaj ruskih investicija u naftu i gas na energetsku bezbednost Srbije i složenu interakciju između ruskih, kineskih i zapadnih interesa, lokalne politike i ekoloških razmatranja.

Ocenjeno je da su kvar u Termoelektrani “Nikola Tesla”, pogoršan nedovoljnim ulaganjima i lošim upravljanjem, globalna energetska kriza i ruska invazija na Ukrajinu izazvali neviđene troškove snabdevanja energijom i ponovo otvorili pitanja o strateškoj orijentaciji i energetskoj tranziciji Srbije.

Autor studije i saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Vuja Ilić je rekao da je glavna stvar koju su zaključili u studiji da “je podrška za obnovljive izvore energije široko rasprostranjena i univerzalna, iako građani Zapadnog Balkana nisu dovoljno informisani”.

Navodi se da na prostoru Zapadnog Balkana pitanja životne sredine generalno ne spadaju među glavne teme.

Građani sa Zapadnog Balkana na pitanje šta je glavna briga za životnu sredinu u njihovoj zemlji, najviše ističu zagađenje vazduha kao problem.

Na pitanje u šta bi Srbija trebalo najviše da ulaže kao odgovor na energetsku krizu, dominantan odgovor je bio u domaće obnovljive izvore energije.

Autori studije ističu da je potrebna diversifikacija u snabdevanju gasom, što će olakšati prelazak na obnovljive izvore energije, i ukazuju na ključnu ulogu EU i stranih aktera u oblikovanju energetske budućnosti Srbije.

“EU treba da nastavi da podstiče dekarbonizaciju u Srbiji, pre svega smanjenjem upotrebe uglja, direktnom finansijskom podrškom, blagovremenim uspostavljanjem regionalne šeme za trgovinu emisijama i osnivanjem fonda za pravednu tranziciju”, navodi se u studiji.

Među glavnim preporukama autora je i da EU i njene članice podrže ulaganja u ekološki prihvatljive energetske projekte i javnu svest i angažovanje u energetskoj tranziciji kako bi pomogli u jačanju pozitivne političke percepcije EU.

EU, takođe, treba da nastavi da omogućava Srbiji da postigne sigurnost prirodnog gasa i diversifikaciju snabdevača povećanjem broja i kapaciteta interkonektora, proširenjem podzemnih kapaciteta za skladištenje gasa i kroz platformu za zajedničku kupovinu gasa.

Cilj je, kako navode, da se gas koristi kao prelazno gorivo tokom postepenog izbacivanja uglja iz upotebe i prelaska na obnovljive izvore energije.

U studiji se ocenjuje da je prelazak na obnovljive izvore energije u Srbiji povezan sa njenim spoljnim odnosima, verovatno u većoj meri nego u drugim zemljama Zapadnog Balkana.