U svedočenje preko video veze, verovatno iz SAD, Kabaši je izjavio da to naredjenje nije izvršio, već je neke od ljudi koje je trebalo da ubije obavestio da se sklone.
Kabaši je potvrdio da su u bazi OVK u selu Jablanica kod Prizrena 1998. bili pritvoreni osumnjičeni “izdajnici, špijuni i kolaboranti”, koje su vojnici – uključujući i starešine Idriza Baljaja (Bala) i Ljaha Brahimaja (Lahi) – prebijali i mučili. Neki pritvoreni su kasnije, po optužnici, pronadjeni mrtvi, poput Skendera Kućija (Kuqi) i Pala Krasnićija (Krasniqi).
Ubijanje, nezakonito pritvaranje i mučenje svih koje je OVK smatrala protivnicima – Albanaca “kolaboranata” i pristalica Ibrahima Rugove, Srba i Roma – u srži su optužnice koja za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, tereti Tačija i članove Glavnog štaba OVK Redžepa Seljimija (Rexhep Selimi), Kadrija Veseljija (Veseli) i Jakupa Krasnićija (Krasniqi).
Svedok Kabaši posvedočio je da mu je u septembru 1998. starešina Aljuš Aguši (Alush Agushi) naredio da ubije Fadilja Gašija (Fadil Gashi), zvaničnika Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove, a nešto kasnije i Dina Berišu (Berisha) i Roka Berišu (Rrok Berisha).
“Sreli smo se na putu ka Jablanici, a Aljuši mi je rekao da je Gaši protiv OVK i da se za njega moram pobrinuti – eliminisati ga”, izjavio je Kabashi, svedočeći na engleskom jeziku.
Isto naredjenje dobio je od Aljušija i za Dina Berišu.
“Niko nije voleo te stvari koje je trebalo da uradimo i ja sam to pokušao da zaustavim šaljući poruku tim ljudima da se paze…Din Beriša je dobio poruku i odmah se sklonio u Austriju”, ispričao je Kabaši.
Na pitanje tužioca Nejtana Kvika (Nathan Quick) zašto nije izvršio Aljušijevo naredjenje i ubio trojicu Albanaca, Kabashi je odgovorio:
“Ja sam kao Albanac vaspitan da mi to ne radimo – ne ubijamo se medju sobom samo zato što različito mislimo”.
O tim naredjenjima, svedok je, kako je rekao, pismom obavestio zonskog komandanta OVK Ramuša Haradinaja (Ramush), ali mu je Haradinaj odgovorio da o tome “ne zna ništa”.
Od komšije Dževdeta Keljmendija, koji je bio u jedinici “Crni orlovi” Idriza Baljaja zvanog Togeri, Kabaši je u oktobru 1998. saznao da je on dobio naredjenje da ubije intelektualca i “patriotu” Zekeriju Canu (Zekeria), bliskog Ibrahimu Rugovi.
Pokušaj Kabašijevog ujaka da u Prištini od političkog predstavnika OVK Adema Demaćija (Adem Demaqi) sazna zašto se ubistva ljudi bliskih Rugovi naredjuju ostali su, po svedoku, neuspešni.
Citirajući osobu, čije se ime nije čulo zbog smetnji u video prenosu, Kabaši je rekao: “On je znao da ja znam da sve to potiče od Haradinaja i Togerija (Baljaja)”.
Kabaši je kazao da je sve to javno ispričao kada je poslednji put bio na Kosovu, 2019, zbog “potrebe da se zna ko je ubijao i zloupotrebljavao ime OVK da čini zlodela”.
Svedok Kabaši istovetan iskaz dao je na sudjenju Fatmiru Ljimaju pred Haškim tribunalom 2005. godine, ali je zatim dva puta odbio da svedoči na dva procesa Ramušu Haradinaju, tvrdeći da “zaštita svedoka postoji samo u sudnici”.
Tribunal ga je zbog toga osudio na dva meseca zatvora.
I na početku današnjeg iskaza, Kabaši je kazao da ga daje “protiv svoje volje” i da se svedoci ne mogu zaštititi.
Objasnio je da je sa prvog sudjenja Haradinaju pred Haškim tribunalom, 2007, otišao zato što “niko nije zaustavio te zločine koji su se još dešavali”.
Kabaši je naglasio i da za svedoke “zaštitne mere ne znače ništa zato što organizovani kriminal zna ko je svedok i šta on zna”.
Haradinaja i Idriza Baljaja, Haški tribunal je oslobodio krivice, a Ljah Brahimaj bio je osudjen na šest godina zatvora zbog mučenja pritvorenika u Jablanici.
U nastavku sudjenja Tačiju, Kabašija unakrsno ispituje odbrana optuženih.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Optužnica Tačija (54), Veseljija (55), Seljimija (52) i Krasnićija (72) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Pre početka sudjenja, tužioci su imenovali 75 ubijenih, od kojih je 51 osoba srpske nacionalnosti, 23 žrtve su Albanci, a jedna je Rom.
Krivična dela iz optužnice kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za “izdajnike”, “špijune” i “kolaborante” sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja (Syla), Ljah Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sujelman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen), a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobodjeni.