BETA

Savet stranih investitora: Ključni prioritet je integracija Srbije u EU

Savet stranih investitora: Ključni prioritet je integracija Srbije u EU

Predsednik Upravnog odbora Saveta stranih investitora (FIC) Majkl Mišel rekao je danas da su svesni izazova sa kojima se Srbija suočava zbog ekonomskih i geopolitičkih uslova, ali da će njihov ključni prioritet biti evrointegracija zemlje u EU.

“Naše preporuke su da se usklade domaći propisi sa evropskim standardima, da se inflacija vrati u ciljani koridor, rast vodi investicijama i nastave pregovori sa EU o statusu priključivanja”, rekao je Mišel na predstavljanju 21. “Bele knjige”, publikacije stranih investitora o poslovnoj i investicionoj klimi u Srbiji i preporukama za njeno unapređenje.

Dodao je da ova godina nije bila stabilna zbog inflacije, klimatskih promena, viših cena energenata i makroekonomskih izazova.

“Nalazimo se na nesigurnom putu oporavka, ali znamo da postoje stvari koje možemo da učinimo da unapredimo situaciju”, rekao je Mišel

Dodao je da je najveći napredak u Srbiji ove godine ostvaren u energetskom sektoru, a proriteti su i sektor poreza rada i inspekcije, bezbednosti namirnica, infrastruktura i nekretnine, stečaj, devizni promet, digitalizacija i elektronsko poslovanje.

Naveo je da FIC ostaje pouzdan partner Vladi Srbije i da je spreman da da puni doprinos kroz zajedničko telo, Radnu grupu za sprovođenje preporuka iz “Bele knjige”.

On je rekao da su 122 kompanije članice Saveta stranih investitora u Srbiji, koje su uložile 44 milijarde evra i zapošljavaju više od 115.000 ljudi, pripremile konkretne preporuke kako da unaprede poslovnu i investicionu klimu.

Srbija je prema oceni FIC-a ostvarila najveći napredak u energetici, dok sektor hrane i poljoprivrede nije zabeležio napredak u protekloj godini.

Direktor FIC-a Aleksandar Ljubić naveo je da je Srbija ove godine napravila veći indeks napretka i da je iznosio 1,36.

Kod 29 preporuka, kako je rekao, zabeležen je dobar napredak, kod 78 preporuka bilo je određenog napretka, a kod 276 napretka nije bilo.

“Važno nam je da postignemo cilj da 50 odsto preporuka bude ispunjeno, a najbliži smo tome bili 2019. godine kada je usvojeno 40 odsto preporuka”, rekao je Ljubić. 

Najveći učinak napravljen je, prema njegovim rečima, u energetskom sektoru, fiskalizaciji, carinama, zapošljavanju stranaca i zaštiti potrošača.

Istakao je da je zbog evrointegracija potrebno da Srbija obezbedi da udeo investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) bude 25 odsto da bi se ostvario rast privrede od pet odsto.

“Važno je da država i strani investitori obezbede udeo investicija u BDP-u od 15 odsto, a da domaći investitori dostignu ulaganje od deset odsto”, rekao je Ljubić.

Savet stranih investitora: Ključni prioritet je integracija Srbije u EU
BETAPHOTO/MILAN ILIC

Dodao je da je Srbija lane imala 4,4 milijarde evra direktnih stranih investicija, a podaci za ovu godinu su takođe dobri i pokazuju da je za 10 meseci bilo 3,4 milijarde evra investicija.

Preporuka je, kako je kazao da se domaći propisi usklade sa EU standardima, inflacija vrati u predviđene ciljne okvire, da se fiskalna opterećenja optimizuju, smanje javni rashodi i poboljša poslovanje javnih preduzeća, restrukturiraju kompanije u infrastrukturi i energetici.

Savet stranih investitora: Ključni prioritet je integracija Srbije u EU
BETAPHOTO/MILAN ILIC

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre rekao je da je potrebno da se ubrza integracija Srbije u EU i da je sada pravi trenutak da se ubrzaju sve neophodne reforme. 

“Plan rasta za region predviđa da se ključne prednosti članstva u EU donesu građanima zapadnog Balkana i pre članstva da bi se ubrzalo pristupanje. Plan se oslanja na četiri stuba, prvi je da se zemlje Zapadnog Blakana integrišu u jedinstveno tržište EU, da se uspostavi zajedničko regionalno trište i da se ubrzaju poslovne reforme”, rekao je Žofre.

Dodao je da je Evropska komisija, da bi se prevazišao ekonomski i socijalni jaz između EU i zemalja Zadnog Balkana (BDP Srbije je 45 odsto proseka EU) i povećale stope ekonomskog rasta predložila novi plan ubrizgavanjem dodatnih sredstava za Zapadni Balkan u iznosu od šest milijardi evra.

EK je, kako jepodsetio, za Zapadni Balkan predložila zbog toga, četiri milijarde kreditnih sredstava, i dve milijarde bespovratnog novca.

Otvaranje jedinstvenog tržišta na Zapadnom Balkanu, optimizacija carinskih procedua i smanjenje čekanja na granici, smanjenje troškova prekograničnih plaćanja, učešće Srbije i Zapadnog Balkana u jedinstvenom platom prometu EU  su samo neki od primera koji su, kako je rekao Žiofre, planirani za naredne godine.

Naveo je da je neophodan napredak i u vladavini prava, medijskim slobodama, dorosusedskim odnosima, javnoj upravi i javnim nabavkama, rukovođenju državnim preduzećima, zelenoj tranziciji i digitalizaciji. 

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je da je Srbija ostvarila napredak u 100 preporuka, a da je najviši prosečan rejting ostvarila energetika.

“Po sprovođenju preporuka izdvajaju se zaštita korisnika finansijskih usluga fiskalizacija i elektronsko fakturisanje, borba protiv nedozvoljne trgovije, telekomunikacije, katastarski postupak i sektor faramacije”, rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da je sačuvana makroekonomska stabilnost, da je BDP Srbije u septembru porastao 3,5 odsto, a u EU zoni svega 0,5 odsto, pa zbog toga “ima razloga da budemo zadovoljnI”.

Savet stranih investitora: Ključni prioritet je integracija Srbije u EU
fic.org.rs

Prilika za Srbiju su, prema njenim rečima, evropski investitori koji se udaljavaju od azijskih tržišta zbog prekinutih lanaca vrednosti i logističkih problema, ali i investitori iz Azije koji su zainteresovani za region Zapadnog Balkana.

Navela je da će i organizacija međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO 2027 biti dodatni podsticaj građevinske industrije i turizma.

Đedović Handanović je rekla da je zahvaljujući dobrom obrazovnom sistemu i talentovanim ljudima Srbija prepozanata kao tehnološki hab u Evropi u koji su smeštene jedinice za istraživanje i razvoj desetine svetskih kompanija poput Majkrosofta NCR, Tojote, Šnajder elektrika i drugih.

To je, kako je rekla, ubrzalo rast IKT sektora za pet puta za poslednjih šest godina i povećalo vrednost izvoza sa 740 miliona evra na očekivanih 3,8 milijardi evra ove godine.