Najvažniji događaji u Srbiji u 2023. godini

Deset najvažnijih događaja u Srbiji u 2023. godini, po izboru Novinske agencije Beta:

1. MASAKR NA VRAČARU I U OKOLINI MLADENOVCA – Početkom maja Srbiju su zapanjila dva masovna ubistva koja su se, zbog mladosti žrtava i vremenske bliskosti, praktično spojila u jednu tragediju. Rano ujutru 3. maja, trinaestogodišnji učenik beogradske Osnove škole “Vladislav Ribnikar” ubio je iz pištolja devet učenika i čuvara, ranio još pet učenika i nastavnicu istorije. Nakon što se predao, smešten je u psihijatrijsku ustanovu jer je godinu dana ispod starosne granice za krivično gonjenje. Opužnica je podignuta protiv njegovog oca zbog toga što ga je obučavao u rukovanju oružjem i vodio u streljanu da gađa u mete u obliku silueta ljudi. Narednog dana u mestima kraj Mladenovca 21-godišnji mladić ubio je iz automatskog oružja devet mlađih ljudi, od kojih dvoje maloletne dece. U napadu je ranio 12 osoba. Tužilatvo je zatražilo da bude kažnjen sa dvadeset godina zatvora jer kao mlađi punoletnik ne može da dobije doživotni zatvor. Saznalo se da je ranije krivično i prekršajno gonjen i da se divio rijaliti junacima sa kriminalnom prošlošću. Vlast je odbacila optužbe o odgovornosti za dve tragedije ali je, nakon trodnevne žalosti, ministar prosvete Branko Ružić podneo ostavku. Ubrzo je formiran i Anketni odbor, čiji je rad naknadno obustavljen uz obrazloženje da je to molba roditelja. Nakon tragedije, ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo je još jednu akciju predaje neregistrovanog oružja, bez sankcija. Građani i roditelji ubijene dece u Beogradu i dalje zahtevaju da se u samoj školi napravi memorijalni centar posvećen stradalima, što je vlast neposredno nakon zločina obećala, ali što još nije sprovedeno.

2. PROTESTI PROTIV NASILJA – Posle masovnih ubistava u Beogradu i selima oko Mladenovca, širom zemlje organizovani su građanski protesti pod nazivom “Srbija protiv nasilja”, koji su trajali do početka novembra. Na prvom i drugom protestu u Beogradu se, prema različitim procenama, okupio šestocifreni broj ljudi a visoka brojnost postignuta je i u narednih nekoliko nedelja, kada se protest proširio i po drugim gradovima. Tehničku organizaciju protesta ubrzo je preuzela takozvana proevropska opozicija, koja se našla pod kritikom provladinih medija da je zloupotrebila nezadovoljstvo i zabrinutost građana. S druge strane, predstavnici tih stranaka su optuživali vlast da je uticala na porast govora mržnje i stepen nasilja u društvu i tako indirektno uzrokovala dve ogromne tragedije. Vlast nije pristala da ispuni niti jedan od zahteva, koji su se odnosili na oduzimanje nacionalnih frekvencija televizija Pink i Hepi, gašenje tabloida koji promovišu govor mržnje, smenu članova Saveta REM, kao i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i šefa BIA Aleksandra Vulina. Kada je postalo jasno da zahtevi neće biti ispunjeni, opozicija je zatražila izbore, očekujući da će na njima pobediti i da će tada moći da ispuni traženo. Vladajuća stranka prihvatila je taj zahtev i raspisala izbore za 17. decembar. Protesti vikendom, na kojima je do tada učestvovalo od nekoliko stotina do par hiljada ljudi, obustavljeni su početkom novembra zbog, kako je objašnjeno, odredaba predizborne kampanje za decembarske izbore.

3. IZBORI – Kraj još jedne burne političke godine u Srbiji protekao je u znaku vanrednih parlamentarnih, pokrajinskih i parcijalnih lokalnih izbora posle kojih je lista oko Srpske napredne stranke (SNS), predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ponovo došla do apsolutne većine u republičkom i pokrajinskom parlamentu. Osim SNS koja je dobila podršku oko 46 odsto građana izašlih na izbore, poslanike u novom skupštinskom sazivu imaće i liste Srbija protiv nasilja koja je osvojila oko 23 odsto glasova, lista oko SPS sa 6,5 odsto, lista oko Nove Demokratske stranke Srbije sa oko pet odsto glasova i najveće iznenađenje izbora, lista “Mi – glas iz naroda” koju je predvodio kontroverzni doktor Branimir Nestorović sa oko 4,7 odsto podrške građana. Glasanje održano 17. decembra obeležile su i brojne nepravilnosti, na koje su osim opozicije, i to mahom stranaka proevropske orijentacije, ukazale i domaće i međunarodne posmatračke misije. Optužujući vlast za izbornu krađu, prvenstveno na lokalnim izborima u Beogradu gde su navodno organizovano glasale hiljade građana Republike Srpske (RS), proevropska lista “Srbija protiv nasilja”, manje od 24 časa od zatvaranja biračkih mesta, pozvala je građane na proteste ispred sedišta Republičke izborne komisije (RIK) u centru Beograda. Nosioci te liste Miroslav Aleksić i Marinika Tepić započeli su štrajk glađu u prostorijama RIK, zahtevajući poništavanje izbora na svim nivoima. Ako je izborni uspeh Vučićeve liste bio očekivan, s obzirom na apsolutnu dominaciju u medijima, milione evra potrošene u kampanji i jednokratna novčana davanja iz budžeta gotovo svim kategorijama građana, iznenađenje decembarskog glasanja predstavlja rezultat liste “Mi – glas iz naroda” koja će po trenutnim projekcijama imati 13 poslanika u novom sazivu Skupštine Srbije a takođe će direktno će odlučivati ko će imati većinu u Beogradu.

4. SUKOB U BANJSKOJ – Sukob u selu Banjska na severu Kosovu, u kojem je poginulo najmanje četvoro ljudi, jedan je od ključnih događaja u godini na izmaku koji nije ostao potpuno rasvetljen, ali koji je ostavio značajne posledice na odnose Beograda i Prištine i sudbinu evropskih integracija države. Od ranog jutra 24. septembra u Srbiji je bilo jasno da se na Kosovu nešto ozbiljno dešava, ali niko nije znao tačno šta. Situaciju je dodatno otežavalo što se ni jedna državna institucija, funkcioneri ili provladini mediji veći deo dana uopšte nisu oglašavali. Portal KoSSev objavio je da je u oružanom sukobu ubijen jedan kosovski policajac i drugi ranjen, a malo kasnije i da je u sukobu stradalo troje napadača srpske nacionalnosti. Na društvenim mrežama objavljene su fotografije naoružanih ljudi koji su držali pod opsadom manastir Banjska, u kojem se nalazila i grupa hodočasnika iz Novog Sada. Tokom dana albanska policija je saopštila da je njihova jedinica tokom noći primetila da su na ulazu u selo Banjska dva veća kamiona, bez registarskih oznaka, blokirala put, i da je patrola krenula na to mesto. Tu su naišli na oružani otpor i pogođena su dvojica policajaca, da bi se posle pokazalo da su u razmeni vatre poginula i trojica Srba, dok ih je više ranjeno. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti uveče, kada je doputovao iz Njujorka, i rekao da je jedini krivac za dešavanja u Banjskoj kosovski premijer Albin Kurti, “čija je jedina želja da Srbiju uvuče u rat sa NATO”. Dan nakon toga, na konferenciji za novinare kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja rekao je da su vlasti Kosova pronašle mape i planove za napad na kosovsku policiju i da je sa napadom povezan sada već bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić. Prikazan je i snimak naoružane grupe uniformisanih lica u manastiru Banjska među kojima je i sam Radoičić, ali su srpske vlasti to na početku demantovale. Dva dana kasnije u Srbiji je proglašen dan žalosti zbog pogibije Stefana Nedeljkovića iz Zvečana, Bojana Mijailovića i Igora Milenkovića iz Leposavića, o kojima se posle toga nije mnogo govorilo, kao što javnost ni danas ne zna u kakvom su stanju ljudi koji su tada povređeni i uhapšeni. Radoičić se obratio javnosti 29. septembra preko pisma u kojem je odgovornost za čitavu organizaciju i nabavku naoružanja preuzeo na sebe, insistirajući na tome da taj čin nema “nikakve veze sa njegovim ranijim političkim angažmanom” ni beogradskim vlastima. Nakon što je dao izjavu policiju u svojstvu građanina, pušten je na slobodu a istraga o tom incidentu je i dalje u toku.

5. OSTAVKA VUČIĆA NA MESTO PREDSEDNIKA SNS – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneo je ostavku na mesto predsednika Srpske napredne stranke (SNS) 27. maja. Na njegovo mesto izabran je dotadašnji potpredsednik stranke i ministar odbrane Miloš Vučević. Vučić je o odlasku sa čela te stranke govorio i ranije, u više navrata, ali do toga nije dolazilo. Opozicija i deo javnosti kritikovale su ga što je ujedno bio na mestu predsednika države i stranke, govoreći da time krši Ustav. Glavne zamerke bile su da predsednik države treba da bude predsednik svih građana, kao i da treba da izražava državno jedinstvo, što sa funkcije predsednika stranke nije moguće. Funkcioneri SNS-a bili su protiv njegove ostavke, navodeći bi to bio kraj te stranke i značaja koju je ona imala na političkoj sceni Srbije. Iako više nije na čelu SNS, Vučić je bio nosilac liste koalicije okupljenje oko SNS-a, za parlamentarne, beogradske i lokalne izbore održane 17. decembra. Opozicija ga je takođe kritikovala da se tokom te kampanje ponašao kao da je i dalje predsednik stranke.

6. AMERIČKE SANKCIJE I OSTAVKA DIREKTORA BIA – Ministarstvo finansija SAD stavilo je 11. jula na listu sankcija direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina, koji se na čelu srpske obaveštajne službe u tom trenutku nalazio nešto više od sedam meseci. Kao razloge za sankcije, američko ministarstvo je navelo da je Vulin, koji je ranije bio i ministar vojske i ministar policije, umešan u međunarodni organizovani kriminal, trgovinu drogom, korupciju i širenje ruskog uticaja na Balkanu. Najviši srpski zvaničnici, na čelu sa predsednikom Srbije, stali su tada u odbranu Vulina i najavljivali da će tužilaštvo istražiti tvrdnje SAD, ali do danas nisu poznati rezultati te istrage, kao i to da li je ona sprovedena. Na “crnoj listi” SAD našlo se još nekoliko političara iz Srbije i Republike Srpske, mahom zbog odnosa sa Rusijom, što se zameralo i samom Vulinu koji se od početka rata u Ukrajini u nekoliko navrata sastajao sa visokim ruskim zvaničnicima, uključujući i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova. Vulin je 3. novembra, nakon 11 meseci na čelu BIA, podneo ostavku na tu funkciju, navodeći da je to bio “preduslov da EU i SAD ne uvedu sankcije Srbiji”, koja se nije usaglasila sa spoljnom politikom EU i nije uvela sanckije Rusiji. Nakon podnošenja ostavke i višemesečnog nepojavljivanja u javnosti, Vulin je, kao lider Pokreta socijalista, nekoliko puta govorio na predizbornim skupovima koalicije okupljene oko vladajuće Srpske napredne stranke. Početkom decembra, za v.d. direktora BIA izabran je nekadašnji načelnik Službe za specijalne istražne metode Ministarstva unutrašnjih poslova Tomislav Radovanović.

7. DOJAVE O BOMBAMA I HAPŠENJE OSUMNJIČENIH – Problem sa dojavama o postavljenim bombama bio je prisutan čitave godine u Srbiji ali su lažne dojave tokom novembra i decembra postale gotovo svakodnevne. Najčešće su stizale na imejl adrese osnovnih i srednjih škola, sudova, bolnica, kulturnih i medijskih ustanova. Krajem novembra odjeknula je vest da su u svim autobusima Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) u glavnom gradu postavljene eksplozivne naprave. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je saopštilo da je samo u Beogradu tokom 2023. godine bilo više od 2.000 izlazaka na teren zbog dojava o bombama. Ispostavilo se da su sve dojave bile lažne. Škole su bile najčešća meta, a roditelji i nastavnici izrazili su nezadovoljstvo zbog načina na koji je država reagovala. Roditelji više beogradskih škola organizovali su proteste zabrinuti za bezbednost dece. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dva dana pre početka izborne tišine rekao da će MUP uhapsiti više osoba u zemlji i inostranstvu zbog slanja lažnih dojava. Dan nakon predsednikovog obraćanja to ministarstvo se oglasio i najavilo hapšenja za naredni dan, iako to nije uobičajena praksa. Radio televizija Srbije prenela je 15. decembra da su privedene tri osobe iz Srbije i jedna iz Češke zbog sumnje da su izvršile krivično delo ugrožavanja sigurnosti. Dva dana kasnije, objavljeno je da je samo jedna osoba zadržana dok su ostale puštene.

8. FRANCUSKO-NEMAČKI I OHRIDSKI SPORAZUM SA KOSOVOM – Uz posredovanje Evropske unije Beograd i Priština podržali su krajem februara u Briselu takozvani francusko-nemački plan, čiji je zvanični naziv “Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova”. Okosnica predloga je zasnovana na modelu sporazuma dve Nemačke iz 1972. godine, zahvaljujući kojem su obe države dobile šire međunarodno priznanje i članstvo u Ujedinjenim nacijama. Nakon što je bio izložen teškim optužbama na domaćoj sceni da je prihvatanjem tog plana otvorio put ka prihvatanju nezavisnosti Kosova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata insistirao na tome da nije potpisao sporazum. Ipak, iz Brisela je saopšteno da su i Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti prihvatili dokument i da iz ugla Bečke konvencije o ugovornom pravu i prihvatanje sporazuma to može biti izjednačeno sa aktom potpisivanja. Nakon novog sastanku u Ohridu 18. marta, takođe uz posredovanje EU, evropski šef diplomatije Žozep Borelj je naglasio da će Brisel nadzirati poštovanje dogovora, jer je on sada deo pregovaračkog okvira Srbije i Kosova na njihovom putu ka članstvu u EU, a da će nepoštovanje dogovora imati posledice. Nakon sastanka u Ohridu rečeno je i da se Kosovo i Srbija u potpunosti obavezuju da će poštovati i sprovesti sve članove Sporazuma i njegovog Aneksa, a iz EU je najavljeno da će “započeti proces izmene merila za Poglavlje 35 za Srbiju”, kako bi se odrazile nove obaveze koje proističu iz sporazuma. Stranke opozicije posebno su negativno ocenile član 4. tog predloga – o obavezivanju Srbije da se ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.

9. PROMENA REGISTARSKIH TABLICA NA KOSOVU – I dok je situacija sa registarskim tablicama u srpskim sredinama na Kosovu pre nešto više od godinu dana umalo proizvela sukob, sredinom decembra ove godine proces preregistracije je obavljen gotovo u potpunoj tišini. Od 15. decembra, odlukom Vlade Kosova, vozila sa srpskim registarskim tablicama gradova na Kosovu više neće moći da prelaze administrativne prelaze. Reč je o tablicama sedam gradova na Kosovu koje izdaje Srbija, a koje Priština smatra nelegalnim. To pitanje je prvi put pokrenuto u septembru 2021. godine, a negodovanje građana i tenzije na severu Kosova nekoliko puta je stišavala međunarodna zajednica, odlaganjem sprovođenja te odluke. Olakšice prilikom preuzimanja RKS tablica važile su do 31. marta, a nakon toga kosovska policija kažnjavala je vozače koji su imali tablice koje izdaje Srbija. Nakon odluke Prištine da proces promene registarskih tablica na Kosovu i Metohiji krene od 1. avgusta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da vlasti u Prištini žele da prave probleme ali je reakcija zvaničnog Beograda izostala, i pored najava i obećanja da ne postoji rok za preregistraciju vozila.

10. AFERA MIKETIĆ I UTICAJ TAJNIH SLUŽBI NA POLITIČKI ŽIVOT – U jeku predizborne kampanje, krajem novembra, na društvenim mrežama je objavljen intimni video snimak opozicionog političara i kandidata za poslanika na listi koalcije “Srbija protiv nasilja” Đorđa Miketića, koji je ponovo pokrenuo pitanje uticaja tajnih službi i zloupotreba državnih resursa na političke prilike u zemlji. Miketić je potvrdio da je snimak autentičan i optužio vlast da koristi službe bezbednosti za targetiranje, degradiranje i ponižavanje političkih protivnika. On je naveo da mu je početkom prošle godine obijen stan i da su mu ukradeni stari hard diskovi, sitan nakit i mobilni telefoni, na kojem se nalazio snimak. Ono što ceo ovaj slučaj čini intrigantnim i izaziva sumnju da službe bezbednosti zaista rade u korist vladajuće elite je činjenica da je, niko drugi nego predsednik Srbije Aleksandar Vučić, indirektno najavio objavljivanje snimka. On je u emisiji na televiziji Pink, za Miketića rekao da je “ljudska sramota” i da zna nešto o njemu o čemu ne sme da priča. “Ovaj čovek, mada ne smem o tome da govorim, je jedna ljudska sramota. I, verujte mi, neće me mnogo pitati zašto ovo govorim, zato što on zna šta ja znam. To je sve što ću da kažem”, rekao je Vučić. Nepunih 12 sati od te izjave, Miketiću je stigla poruka sa nepoznatog broja u kojoj je bila njegova intimna fotografija i koju je, kako je rekao, doživeo kao pretnju. Na televiziji Pink je objavljeno da postoji i nastavak snimka ali do sada se drugi deo nije pojavio u javnosti.