U budućoj skupštini dobitnici i SNS i evropska opozicija, desničarima i SPS-u manje mandata

U Skupštini Srbije 2023. godinu obeležilo je odsustvo dijaloga, brojne uvrede, performansi, blokade rada i na kraju skraćivanje mandata i prevremeni izbori, a sastav nove ne obećava da će biti drugačije.

U prošloj godini uz brojne prepreke usvojena su 162 zakona i ugovora, poslanici su održali četiri sednice u redovnim zasedanjima, pet vanrednih sednica i jednu posebnu na kojoj je tama bio dijalog Beograda i Prištine.

Poslednji dan rada bio je 28. oktobar, nakon čega su raspisani vanredni parlamentarni izbori.

U iščekivanju četrnaestog skupštinskog saziva koji bi trebalo da bude konstituisan do kraja januara, uporedili smo ko će u 2024. godini biti u boljem, ko u lošijem položaju, a ko je nestao sa parlamentarne scene.

Prema preliminarnim rezultatima, u Skupštinu Srbije ulaze poslanici sa deset izbornih lista, od ukupno 18 koje su učestovale na parlamentarnim izborima.

Najviše glasova osvojila je lista “Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane” i nju će predstavljati čak 127 narodnih poslanika, dok je u prošlom sazivu listu sličnog imena predstavljalo 120 poslanika.

Druga po snazi biće lista “Srbija protiv nasilja” sa 65 mandata koliko su osvojile proevropske stranke ujedinjeno, što je pedeset odsto više nego prošle godine kada je lista koju je predvodila Marinika Tepić imala 38, a lista Nebojše Zelenovića 13 mandata.

Manje poslanika nego ranije imaće socijalisti i Jedinstvena Srbije koji su sa pređašnjih 31 pali na 18 mandata, a blagi pad zabeležio je i Miloš Jovanović čija je koalicija Nada imala 15, dok će je sada predstavljati 13 poslanika.

Iznenađenje izbora svakako su novi poslanici liste “Mi- Glas iz naroda” kontroverznog doktora Branimira Nestorovića koju će takođe zastupati 13 predstavnika.

Ako se potvrde preliminarni rezultati u skupštinu ulazi i pet manjinskih lista.

Savez vojvođanskih Mađara imaće šestoro predstavnika, lista čiji je nosilac Stranka pravde i pomirenja troje, SDA Sandžaka dvoje, lista “Politička borba Albanaca se nastavlja” takođe dvoje, dok će jednog predstavika imati i malo poznata Ruska stranka.

To bi značilo da će nova skupština imati jednog predstavnika manjina više nego u prethodnom sazivu.

Velika promena u odnosu na prošlu godinu pretrpele su takozvane “državotvorne stranke”, pre svega Dveri i Zavetnici koji su u prošlom sazivu i pored nekih napuštanja imali pojedinačno Dveri šest, a Zavetnici osam mandata, a sada u koaliciji nisu prešli cenzus od tri posto.

U skupštini više neće biti ni poslanika Narodne stranke Vuka Jeremića čiji je poslanički klub prošle godine i nakon podele činilo osmoro poslanika.