Emisije CO2 u Nemačkoj najniže u poslednjih sedam decenija

Emisije ugljen dioksida (CO2) u Nemačkoj pale su na najniži nivo u poslednjih sedam decenija, navodi se u danas objavljenoj studiji naučnog centra Agora Enerfivende (Energiewende).

Preliminarni proračuni centra pokazuju da je Nemačka emitovala 673 miliona metričkih tona CO2 prošle godine, što je pad od 73 miliona metričkih tona u poređenju sa 2022. godinom i što predstavlja najniži nivo još od 1950-ih godina.

Upotreba uglja u Nemačkoj neočekivano je smanjena u prošloj godini. Berlin teži da do 2045. godine postigne cilj nulte neto emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.

Nemačka Federalna agencija za mreže (Bundesnetzagentur) saopštila je pre dva dana da je više od polovine električne energije proizvedene u zemlji prošle godine došlo iz obnovljivih izvora energije.

Iz obnovljivih izvora dobija se 56 odsto proizvedene energije u odnosu na 47 odsto u 2022. godini. Proizvodnja električne energije korišćenjem crnog uglja je pala je na 8,9 odsto sa 12,8 odsto, a lignita na 17,4 odsto u odnosu na 21 odsto.

Nemačka je u aprilu isključila svoje poslednje tri nuklearne elektrane i pored rasta cena energije od izbijanja rata u Ukrajini pre dve godine. Nuklearna energija je činila 1,5 odsto proizvodnje energije u 2023. godini, u odnosu na 6,7 odsto prethodne godine.

Agora navodi da je za pola od ukupnog smanjenja emisije štetnih gasova prošle godine, oko 44 metričkih tona, odgovorno smanjenje proizvodnje električne energije na ugalj, na najniži nivo od 1960-ih godina.

To je sa druge strane uzrokovano i padom potražnje za električnom energijom ali i povećanjem uvoza struje iz susednih država koja je u 50 odsto slučajeva bila proizvedena iz obnovljivih izvora energije.

Naučni centar, međutim, navodi da samo 15 odsto smanjenja emisije C02 predstavlja “trajno smanjenje koje je rezultat povećanja kapaciteta obnovljivih izvora i efikasnosti prelaska na goriva koja proizvode manje ugljen dioksida”.

“Većina smanjenja emisija u 2023. godini nije održiva iz perspektive industrijske ili klimatske politike”, navodi se u saopštenju.