Tranzicija
| 22.01.2024
|
access_time
15:05
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da će se više nego ikada ranije ulagati u energetski sektor Srbije u narednim godinama kako bi se ispratio razvoj privrede i osigurala veća sigurnost snabdevanja.
Novi projekti u elektronergetskom sektoru obuhvatiće reverzibilne hidroelektrane, vetropark i solarne elektrane.
Ministarka je za TV Pink podsetila da će se graditi nove reverzibilne elektrane (RHE) “Bistrica” i “Đerdap 3”, koje treba da obezbede stabilno snabdevanje električnom energijom, ali i da pomognu balansiranju elektroenergetskog sistema.
“To su projekti koje moramo dobro da isplaniramo da bismo ih završili do 2030. godine ili malo nakon toga. Zahvaljujući rezerzibilnim hidroelektranama, integrisaćemo više kapaciteta iz sunca i vetra u naš elektroenergetski sistem. Mi smo bogati rečnim potencijalom i upravo je najjeftinija proizvodnja električne energije iz hidroelektrana”, kazala je Đedović Handanović.
Ona je objasnila da je RHE “Bistrica” od velikog značaja za “balansiranje nacionalnog elektroenergetskog sistema”, koji će omogućiti petodnevno skladištenje električne energije.
“To znači da ćemo moći da akumuliramo viškove energije koje ćemo moći da ubacimo u sistem kada nam bude potrebna. Intenzivno radimo na pripremi projekta i očekujem da ćemo sledeće godine početi da gradimo RHE ‘Bistrica'”, navela je Đedović Handanović.
Ona je istakla i da Elektroprivreda Srbije gradi prvo postrojenje iz obnovljivih izvora energije (OIE), vetropark u “Kostolcu”, koji će biti na mreži početkom sledeće godine.
“Već su počeli radovi na temeljima za stubove vetrogeneratora i očekujem da će se u toku ove godine završiti većina radova. Početkom 2025. godine imaćemo na mreži prve proizvodne kapacitete EPS-a iz OIE što je veoma važno zbog energetske tranzicije i prelaska na čistije izvore energije”, rekla je ministarka i podsetila da će se graditi pet samobalansirajućih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW.
Dodala je i da je država počela pregovore sa kompanijom “Hjundai Endžiniring” (Hyundai Engineering) iz Južne Koreje za izgradnju ovog postrojenja na pet lokacija na istoku i jugu Srbije.
“Ovo postrojenje imaće baterijska skladišta koja će akumulirati energiju kada ne bude bilo dovoljno energije sunca, odakle ćemo puštati električnu energiju u mrežu ne ugrožavajući sigurnost snabdevanja”, rekla je ministarka.
Đedović Handanović je ukazala da je Srbija bogata mineralnim resursima, ali da je bitno na koji način će se koristiti.
“Izuzetno smo bogati rudama kao što su bakar, cink, kalcit, olovo, zlato ali i retkim mineralnim sirovinama kao što su borat i litijum gde moramo da se odredimo kakav će biti naš odnos prema njima. Samo je na nama kako ćemo ih upotrebiti i najvažnije je da razvijamo rudarstvo u skladu sa svim standardima životne sredine”, rekla je Đedović Handanović.
Ona je podsetila da energetska tranzicija podrazumeva pametne uređaje, poput novih tehnologija za mobilne telefone, vetrogeneratore, ćelije za solarne panele i električna vozila, a EU ima plan da do 2035. elektrifikuje saobraćaj, što se ne može sprovesti bez kritičnih mineralnih sirovina.
Srbija će nastaviti da ulaže i u naftovode i gasovode, a ove godine se očekuje završetak projekata u termoelektrani “Kostolac” i “Nikola Tesla” A.
“U narednim mesecima povezaćemo na sistem blok B3 u termoelektrani ‘Kostolac’, koji će biti prvo proizvodno postrojenje koje Elektroprivreda Srbije otvara posle skoro četiri decenije, kapaciteta 350 MW. Ova nova elektrana koristiće najsavremeniju opremu za smanjenje emisija štetnih gasova, odnosno nivo emisija će biti u skladu sa nacionalnom i evropskom regulativom”, kazala je Đedović Handanović, prenelo je ministarstvo.
Kako je ministarka rekla, završava se izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani “Nikola Tesla” (TENT) A koje će uskoro biti pušteno u probni rad.
“Ovo postrojenje je jedan od najvažnijih ekoloških projekata u našoj zemlji koje će obezbediti čistiji vazduh za građane Obrenovca, Beograda i okoline, uz smanjenje emisije sumpor dioksida za oko 10 puta”, rekla je Đedović Handanović.
Đedović Handanović je istakla i da će se pre početka specijalizovane izložbe EXPO 2027 završiti gasna interkonekcija sa Severnom Makedonijom i naftovod Srbija-Mađarska.
“Važno je da imamo druge pravce snabdevanja ako se dogode neke nepredviđene situacije na nekom gasovodu. Nastavićemo da gradimo i druge interkonekcije, pre svega sa Severnom Makedonijom. Mi smo već rezervisali određene kapacitete na godišnjem nivou koje ćemo dopremati preko gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom koja će biti završena pre početka EXPO 2027”, rekla je ona.
Dodala je da je u toku rad na tehničkoj dokumentaciji za izgradnju naftovoda Srbija-Mađarska koji treba da unapredi sigurnost snabdevanja sirovom naftom.
“Predvideli smo 150 miliona evra ulaganja u izgradnju 128 kilometra naftovoda od Novog Sada do mesta Alđe u Mađarskoj, kako bismo se povezali na naftovod Družba preko koga se veliki deo Evrope snadbeva naftom. To će značiti dodatnu sigurnost snabdevanja s obzirom da se trenutno snabdevamo naftom samo preko jednog pravca, JANAF-om”, rekla je Đedović Handanović.