Srbija dostavila novi izveštaj UN-u o klimi

Srbija je podnela novi izveštaj prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama (UNFCCC), sa zvaničnim informacijama o aktuelnom stanju svoje klimatske borbe i planovima za budućnost.

Izveštaj sadrži, između ostalog, podatke o ekonomiji i rastu, usvojenim zakonima, propisima i strategijama, kao i pregled svojih merenja i procena emisija gasova staklene bašte, zajedno sa aktivnim planovima smanjenja emisija.

To je treći izveštaj koji je Srbija podnela. Prvi je podnet 2010, a drugi 2017. godine.

Dokument, takozvana Nacionalna komunikacija, podnet je 8. aprila, a ranije je objavljen na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Portal Klima101 piše da je to što je Srbija poslala novi izveštaj dobra vest, jer je to jedna je od ključnih obaveza svih potpisnica Pariskog sporazuma, ali ističe da sa dostavljanjem kasni tri godine, jer bi Srbija ove izveštaje morala da šalje na svake četiri godine.

Pored pregleda izvršenih klimatskih politika i novog inventara emisija gasova staklene bašte, izveštaj sadrži i planove za aktivnosti u narednim godinama, sa krovnim ciljem smanjenja emisija gasova staklene bašte za 69,1 odsto do 2050. godine, u odnosu na 2010.

Srbija je svoju nacionalnu komunikaciju dostavila sa najvećim zakašnjenjem u regionu i sa manje ambicioznim planovima od bilo koje druge zemlje u okruženju.

Severna Makedonija, koja je prošle godine dostavila svoj četvrti izveštaj, predviđa smanjenje emisija od 82 odsto do 2050. godine.

Bosna i Hercegovina, koja je takođe 2023. godine dostavila četvrtu komunikaciju, u najambicioznijim planovima procenjuje 86,5 odsto manje emisija do sredine veka.

Osim što kaska za susedima i u ažurnosti i u ambicijama, Srbija je svoj izveštaj poslala uz “jednu defetističku notu”, ukazuje Klima101.

“Polazeći od pretpostavki navedenih scenarija, jasno je da je dekarbonizacija srpske privrede moguća u dugoročnom periodu (2070. godine ili kasnije) i zahteva, između ostalog, značajne dodatne pošumljene površine, koje opet mogu ugroziti proizvodnju i sigurnost dostupnosti hrane”, piše u dokumentu.

Iako nacionalne komunikacije nisu strateški dokumenti, postavlja se pitanje zašto se u nacionalnoj komunikaciji Srbije Ujedinjenim nacijama našla ova procena, koja se u ovom obliku ne može naći ni u Strategiji niskougljeničkog razvoja, niti u drugim državnim dokumentima i zvaničnim procenama.
 
“Ona je izgleda usmerena isključivo ka međunarodnoj zajednici. Okruženi susedima koji su se obavezali na iste ambiciozne ciljeve kao i mi, u vreme kada konačno činimo prve korake u oslobađanju od klimatskog, ali i ekonomskog i zdravstvenog bremena fosilne industrije, ovakav defetizam je sasvim neprimeren”, ocenjuje se u tekstu.