Umrla kanadska književnica i nobelovka Alis Manro

Dobitnica Nobelove nagrade za književnost kanadska književnica Alis Manro (Alice Munro), najviše cenjena zbog svojih kratkih priča, umrla je u 93. godini.

Portparol izdavača Penguin Rendom Haus Kanada rekao je da je Manro, koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost 2013. godine umrla u ponedeljak u svom domu u Port Houpu, u Ontariju.

Bila je slabog zdravlja godinama i često je najavljivala prestanak pisanja, što se pokazalo kao konačna odluka posle njene zbirke e iz 2012. “Goli život” (Dear Life).

Često su je poredili sa Antonom Čehovom, Džonom Čiverom i malim brojem drugih pisaca kratkih priča, Manro je dostigla uspeh koji je redak za umetničku formu koja se tradicionalno kotira lošije od romana.

Ona je prva osoba rođena u Kanadi koja je dobila Novelovu nagradu za književnost i prvi dobitnik isključivo za kratku priču.

Švedska akademija je proglasila “majstorom savremene kratke priče” koji može da smesti “celu epsku komplesnost romana u samo nekoliko kratkih stranica”.

Bila je slabo poznata van Kanada do svojih kasnih 30-ih godina, ali je postala jedna od od malobrojnih pisaca kratkih priča koji je imao komercijalni uspeh. Samo u severnoj Americi prodato je više od milion primeraka, a objava o Nobelovoj nagradi podigla je “Dear Life ” na vrh bestseler liste Njujork tajmsa.

Druge popularne knjige uključivale su “Previše sreće”, “Pogled iz kamenog zamka i “Ljubav dobre žene”.

Među njenim najpoznatijim delima je i “Sobarica prosjak” udvaranje nesigurne mlade žene i nadobudnog bogatog mladića koji postaje njen suprug, zatim “Meseci Jupitera” o sredovečnoj spisateljici koja posećuje obolelog oca u bolnici u Torontu i deli sećanja iz različitih delova njihovih života.

I pre dobijanja Nobelove Nagrade Manro je dobijala priznanja iz zemalja engleskog govornog područja, uključujući britansku nagradu Buker i Nacionalnu nagradu književnih kritičara iz SAD, gde ju je Američka akademija umetnosti i književnosti primila kao počasnog člana. U Kanadi je tri puta dobila nagradu Generalnog guvernera, i dva puta Gilerovu nagradu.