1189 – Dubrovnik je sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.
1521 – Turci su pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrdjava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.
1526 – U bici kod Mohača turska vojska pod komandom Sulejmana II Veličanstvenog pobedila je trupe madjarskog kralja Ludvika II (Ludwik), koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.
1619 – Rodjen je francuski državnik Žan Batist Kolber (Jean Baptiste Colbert), ministar finansija kralja Luja XIV (Louis) od 1661, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.
1632 – Rodjen je engleski filozof Džon Lok (John Locke) jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli ( “Ogled o ljudskom razumu”, “Pisma o toleranciji”, “Dve rasprave o vladi”, “Vaspitanje”).
1756 – Napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II (Friedrich) otpočeo je Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10. februara 1763. mirom u Parizu.
1820 – U Oportu u Portugaliji je počela gradjanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI (Joao) da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.
1825 – Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.
1842 – Završen je prvi Opijumski rat Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.
1871 – Rodjen je francuski državnik Alber Lebren (Albert Lebrun), predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena (Henri Philippe Petain).
1885 – Nemački inženjer Gotlib Dajmler (Gottlieb Daimler) patentirao je prvi motocikl.
1915. – Rodjena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja je svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Dobitnik je tri Oskara za filmove “Plinsko svetlo”, “Anastasija” i “Kazablanka”.
1943 – U pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.
1945 – Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala (George Marshall) počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.
1949 – SSSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe. Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.
1960 – Jordanski premijer Haza el Madžali poginuo je u eksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.
1965 – Američki vasionski brod “Džemini V”, sa astronautima Gordonom Kuperom (Cooper) i Čarlsom Konradom (Charles Conrad) spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u Zemljinoj orbiti.
1975 – Umro je irski državnik Emon de Valera (Eamon), učesnik irskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin Fejna. Kao premijer (1937-48) rešio je sporazumno mnoga sporna ekonomska, politička i vojna pitanja. Predsednik Republike Irske bio je od 1959. do 1973.
1978 – Predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz medjunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o kulturnoj revoluciji” u toj zemlji u avgustu 1966.
1991 – Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partiju i zamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).
1995 – Pod snažnim medjunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.
1996 – Ruski avion “Tupoljev 154”, koji je prevozio rudare na udaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade (141).
1997 – Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je od najgorih krvoprolića koje su izvreli islamisti u toj zemlji.
1999 – Stanovnici Istočnog Timora su uprkos strahu od nasilja izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.
2001 – Vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) za ilegalnu prodaju opreme Indiji, koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.
2003 – U eksploziji automobila bombe ispred džamije Imam Ali u iračkom gradu Nadžafu poginulo je najmanje 80 osoba, medju kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.
2003 – U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasa velikih vrućina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vrućina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 ljudi.
2005 – U naletu uragana Katrina koji je pogodio južne države SAD najviše je stradao grad Nju Orleans, u kome je život izgubilo 1.330 osoba.
2008 – Gruzija je prekinula diplomatske odnose s Rusijom zbog odluke Kremlja da prizna gruzijske separatističke oblasti Južnu Osetiju i Abhaziju.
2010 – Aktivirao se vulkan Sinabung na indonežanskom ostrvu Sumatri zbog čega je evakuisano više od 12.000 stanovnika. Indonezija leži na Vatrenom pojasu Pacifika i ima oko 130 aktivnih vulkana, a Sinabung se aktivirao prvi put u poslednjih 400 godina.
2015 – Madjarska je podigla ogradu s bodljikavom žicom na granici sa Srbijom kako bi sprečila priliv izbeglica. Više od 100.000 migranata stiglo je tokom godine u Madjarsku preko Balkana u pokušaju da se domognu bogatijih evropskih zemalja.
2019 – Dobitnik najvećih priznanja u oblasti umetnosti, srpski slikar i akademik Vladimir Veličković umro je u 85. godini. Predstavnik nove figuracije u slikarstvu, Veličković je realizovao više od 100 samostalnih izložbi širom sveta.