Jun ove godine još topliji nego 2023. – godinu dana novih svetskih rekorda vrućine

Pod uticajem gasova koji zagrevaju atmosferu, za šta je odgovoran čovek, mnogi svetski temperaturni rekordi su oboreni prethodne godine, a ovogodišnji jun je najtopliji taj mesec do sada, brišući prethodni rekord iz 2023.

Jun je, sa nizom toplotnih talasa u Meksiku, Kini i Saudijskoj Arabiji, 13. uzastopni mesec koji je postavio rekord sa višom prosečnom temperaturom od ekvivalentnih meseci prethodnih godina i decenija, objavila je u ponedeljak Evropska opservatorija Kopernikus.

S tom serijom, podstaknutom neviđenim pregrevanjem okeana koji su apsorbovali 90 odsto viška toplote izazvane ljudskom aktivnošću, “prosečna globalna temperatura u poslednjih 12 meseci (jul 2023 – jun 2024) je najviša zabeležena do sada”, kaže Kopernikus.

Tokom ovog perioda, prosečna temperatura planete bila je “1,64 stepena iznad predindustrijskog proseka 1850-1900”, kada seča šuma i sagorevanje uglja, gasa ili nafte još nisu u punoj meri ‘zagrejali’ klimu na Zemlji.

Jun 2024. je takođe “12. uzastopni mesec koji premašuje proseke iz predindustrijske ere za 1,5 stepen”, naveo je u saopštenju Karlo Buontempo, direktor Službe Kopernikusa za klimatske promene (C3S).

Prag od 1,5 stepeni je najambiciozniji cilj Pariskog sporazuma iz 2015, koji su potpisale skoro sve države sveta. Međutim, to treba posmatrati u proseku, tokom nekoliko decenija, da bi se smatralo da se klima stabilizovala na +1,5 stepeni.

Ako je sadašnja klima već toplija za oko 1,2 stepena nego 1850-1900, IPCC, grupa stručnjaka za klimu koju su angažovale UN, predviđa da prag od 1,5 stepeni ima šanse 50:50 odsto da bude dostignut u proseku 2030-2035. godine, po trenutnoj stopi emisija zagađujućih gasova, čiji se vrhunac očekuje do 2025. godine.

U junu, dok je termometar u Zapadnoj Evropi bio blizu ili ispod sezonskih normi (period 1991-2020), većina čovečanstva je iskusila više, čak i izuzetno visoke temperature.

U Saudijskoj Arabiji je više od 1.300 ljudi umrlo tokom ovogodišnjeg hodočašća u Meku, gde je u Velikoj džamiji  termometar pokazao čak 51,8 stepeni.

U Grčkoj je Akropolj morao da bude zatvoren sredinom juna, a temperatura je bila oko 44 stepena.

Severna Kina, uključujući i Peking, bila je skrhana temperaturom iznad 40 stepeni, dok su na jugu te zemlje bile poplave.

Kenija, Avganistan i Francuska takođe su doživele katastrofalne poplave podstaknute globalnim zagrevanjem jer ono povećava vlažnost vazduha, a samim tim i potencijalni intenzitet kiše.

U Sjedinjenim Državama i Meksiku smrtonosni toplotni talas krajem maja i početkom juna bio je 35 puta verovatniji zbog klimatskih promena, procenila je naučna mreža World Weather Attribution (WWA).

Požarima se jun završio u Amazoniji, gde vlada istorijska suša, najgora u poslednjih 20 godina, a vanredna situacija je proglašena u Mato Groso do Sulu, u Brazilu.

Još jedna posledica toplotnih talasa su za stanovništvo Balkana, Pakistana i Egipta bili nestanci struje, te je bilo vrelih dana bez ventilatora, klima uređaja i frižidera.

S cikličnim vremenskim fenomenom “La Ninja” koji se očekuje ove godine, što je sinonim za niže globalne temperature, “možemo očekivati da će se globalna temperatura smanjiti u narednim mesecima”, rekao je za AFP Žilijen Nikola, naučnik C3S.

Globalna temperatura na kraju 2024. godine će u velikoj meri zavisiti od promene toplote okeana koji pokrivaju 70 odsto planete, a čija je temperatura vode više od godinu dana iznad svih rekorda.

Izuzetna vrućina na površini severnog Atlantika tako je pojačala moć “Berila”, uragana koji je opustošio Antile početkom jula.

“Ako se nastave ove rekordne temperature, uprkos razvoju ‘La Ninje’ 2024. bi mogla biti toplija od 2023. godine”, najtoplija godina izmerena ikada do sada, “ali je prerano to sada reći”, rekao je Nikola.