Pajtić za BETU: Vučić izdejstvovao da se izborna krađa iz decembra zabašuri, pomogla mu i opozicija

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić izjavio je danas da je Rezolucija Evropskog parlamenta (EP) o izbornim nepravilnostima u decembru ostala “zabašurena i relativizovana” zbog spremnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića da žrtvuje nacionalne interese kao i zbog izlaska dela opozicije na junskim izborima.

Pajtić je u intervjuu agenciji Beta kazao da postoji nekoliko okolnosti koje su relativizovale Rezoluciju EP.

“Poslednji primer je izlazak dela opozicije na junskim izborima, a koja je prethodno protestovala zbog izborne krađe u decembru. Zbog te okolnosti teško je osporavati legitimitet junskih izbora, iako preporuke iz Rezolucije i ODHR-a o izbornim uslovima nisu primenjene. Drugi razlog zbog čega je Rezolucija EP relativizovana i zabašurena je spremnost Vučića da pred međunarodnim faktorima žrtvuje interese države Srbije i građana da bi produžio svoju vlast”, ocenio je Pajkić.

Prema njegovim rečima, upornost Vučića da se projekat eksploatacije litijuma realizuje, kao i njegova ponuda Francuskoj da gradi nuklearna postrojenja u Srbiji, ukazuje da će predsednik države udovoljavati svim spoljnopolitičkim i ekonomskim interesima Zapada da bi svoj režim učvrstio.

“Kroz to udovoljavanje Zapadu, Vučić je izdejstvovao da se izborna krađa iz decembra zabašuri, a on postane konstruktivni faktor u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. U tom smislu, izborna krađa iz decembra je okončana na jedan neslavan način. Činjenica je da je opozicija zajedničkim pritiskom trebala da ishoduje odlaganje izbora, a zatim i bolje izborne uslove”, kazao je on.

Posledica svega toga, dodao je, da i evropski poslanici koji su glasali za Rezoluciju o izbornoj krađi u Srbiji više nemaju kredibiliteta da i dalje insistiraju o poboljšanju izbornih uslova, jer izbora najverovatnije neće biti pre 2027. godine.

“Nažalost, položaj režima pred međunarodnom zajednicom više nije tako loš kao što je bio nakon decembarskih izbora, kada je bio sateran u ćošak. Opozicija je, svojim nejedinstvom, prokockala jednu ozbiljnu šansu”, naglasio je Pajtić.

Na pitanje Bete da li bi opozicija u narednom periodu mogla da ponovo deluje jedinstveno, Pajtić je rekao da samo jedinstvena opozicija može da ugrozi režim Aleksandra Vučića.

“Opozicija bi morala da se okupi i da jedinstveno deluje oko rešavanja problema koji najviše bole građane Srbije. Jedna od najvećih pretnji za opstanak Srbije u ovom trenutku je namera vlasti da dozvoli Rio Tintu otvaranje rudnika litijuma. Ta kompanija je poznata po tome što je iza sebe ostavljala devastirana područja širom sveta. To bi trebalo da zabrine svakog građanina Srbije koji želi zdravu vodu, vazduh i zemlju, i koji razmišlja o svojim potomcima”, kazao je profesor.

Opozicija bi trebalo da se maksimalno skoncentriše na sprečavanju dovođenja Rio Tinta, naveo je Pajtić, a ne da se borba protiv te opasnosti prepusti samo ekološkim pokretima.

“Opozicija, stručnjaci, ekolozi i sav narod morali bi zajednički da odbrane budućnost države, jer s ovim režimom dolazimo u situaciju da fizički neće biti moguće ostati zdrav, a živeti u Srbiji”, istakao je Pajtić.

Upitan koliko je realno da se opozicija ujedini oko sprečavanja eksploatacije mineralnih resursa, Pajtić je kazao da oko te teme ne bi smelo da postoji dileme.

“Oni koji se ne suprotstave nameri vlasti oko eksploatacije mineralnih resursa neće biti relevantni u politici. Građani očekuju da opozicija prioritetno usmeri svoje delovanje na interese Srbije, a ne na međusobno nadgornjavanje i ostvarenje sitnih partijskih interesa. Na poslednjim izborima, u junu, videlo se da su građani kaznili i opoziciju koja je izašla na izbore, ali i onu koja nije, jer su prevladali stranački, a ne nacionalni interesi”, rekao je Pajtić.

On smatra da bi sada trebalo zastati s razmiricama na temu ko je izašao na izbore, a ko nije.

“Srbiji je potrebna opozicija koja će se ujediniti oko rešavanja egzistencijalnih problema građana. Svaka drugačija opozicija Srbiji nije potrebna”, zaključio je Pajtić.