Studija otkriva uticaj ljudi na povećanu varijabilnost padavina tokom poslednjeg veka

Nova studija pruža dokaze da su ljudske aktivnosti učinile globalne padavine nepredvidivijim tokom poslednjeg veka.

Studija, objavljena krajem jula u časopisu Nauka (Science), sprovedena je od strane istraživača sa Instituta za atmosferičku fiziku (IAP) Kineske akademije nauka, Univerziteta Kineske akademije nauka i Britanskog meteorološkog ureda.

Studija otkriva sistematsko povećanje varijabilnosti padavina od 1900-ih, na globalnom i regionalnom nivou, kao i na dnevnim i intra-sezonskim vremenskim skalama.

Varijabilnost padavina odnosi se na nejednakost u vremenskom rasporedu i količini padavina. Veća varijabilnost znači da su padavine neujednačenije raspodeljene tokom vremena, što rezultira periodima većih kiša i dužim sušnim periodima. Na primer, neka mesta mogu primiti godišnju količinu kiše u samo nekoliko dana, imati duge sušne periode nakon kojih slede obilne kiše, ili se mogu brzo menjati periodi suše i poplava.

Analizom širokog spektra podataka sa posmatranja, istraživači su otkrili da je varijabilnost padavina od 1900-ih povećana u oko 75 procenata proučavanih kopnenih oblasti, posebno u Evropi, Australiji i istočnoj Severnoj Americi. Takođe su otkrili da je dnevna globalna varijabilnost padavina povećavana za 1,2 procenata po deceniji.

U procesu razumevanja uzroka povećane varijabilnosti padavina, istraživački tim je identifikovao dominantnu ulogu emisija gasova staklene baštekao posledice ljudskog delovanja, koristeći optimalnu metodu otkrivanja i pripisivanja.

“Povećanje varijabilnosti padavina prvenstveno je posledica emisija gasova staklene bašte koje su dovele do toplijeg i vlažnijeg atmosferskog sloja”,  rekla je Džang Vensia, vodeći autor studije i vanredni profesor na IAP-u.

To znači da, čak i ako atmosferska cirkulacija ostane ista, dodatna vlažnost u vazduhu dovodi do intenzivnijih kišnih događaja i drastičnijih oscilacija između njih, dodala je Džang.

Obimne i brze promene između klimatskih ekstremnih pojava ne samo da predstavljaju izazov za postojeće sposobnosti savremenih sistema za prognozu vremena i klime, već imaju i kaskadne posledice za ljudsko društvo, ugrožavajući otpornost infrastrukture na klimatske promene, ekonomski razvoj, funkcionisanje ekosistema i kopnene rezervoare ugljen-dioksida, rekao je Vu Peili, naučnik iz Britanskog meteorološkog ureda i koautor studije.

“Odmah je potrebno sprovesti mere prilagođavanja kako bi se rešili ovi izazovi,” dodao je Vu.