Najtopliji jul u Srbiji od 1951. godine

Jul ove godine je bio najtopliji u Srbiji od kada postoje merenja, odnosno od 1951. godine, sa srednjom mesečnom temperaturom vazduha 24,9 stepeni, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) u novom mesečnom biltenu.

To je za gotovo šest stepeni više od proseka pre nekoliko decenija, a u odnosu na prosek 1991-2020. odstupanje je bilo 3,3 stepena.

Najtoplije mesto u zemlji bio je Beograd, u kojem je tokom jula prosečna temperatura bila 27,6 stepeni, a prosečna minimalna temperatura vazduha 21,4 stepeni.

U glavnom gradu Srbije je zabeležen i najveći broj tropskih noći, čak 20, tokom kojih temperatura nije padala ispod 20 stepeni.

U izveštaju RHMZ se navodi da je u julu zabeležen najveći broj tropskih dana i tropskih noći na većem broju Glavnih meteoroloških stanica.

Najviša maksimalna dnevna temperatura vazduha u Srbiji je iznosila 41,8 stepeni, a izmerena je 17. jula u Ćupriji, dok je u Beogradu 16. jula izmereno 39,6 stepeni.

Odstupanja maksimalne dnevne temperature vazduha su u periodu od 12. do 17. jula u većem delu zemlje bila za preko 10 stepeni iznad prosečnih vrednosti normale 1991-2020. godine, saopštio je RHMZ.

Meteorološkinja Irida Lazić za portal Klima101 objašnjava da je za razumevanje ovih podataka potrebno uporediti današnju klimu sa klimom sa sredine 20. veka, odnosno sa onim što je nekada bila normala za jul u Srbiji, u periodu od 1961. do 1990.

“Naime, ako uporedimo brojke koje nudi RHMZ sa istorijskim podacima sa Digitalnog atlasa klime Srbije, dobijamo rezultat da je ovaj ekstremni jul bio za čak 5,7 °C topliji od normale koja je važila pre samo nekoliko decenija”, navela je Lazić.

Ona ističe da je u pitanju ogromno odstupanje kada je u pitanju srednja vrednost, a iza nje se krije, između ostalog, ekstremni toplotni talas koji je u Srbiji trajao otprilike od 8. do 20. jula, u zavisnosti od lokaliteta.

“U toku toplotnog talasa, bilo smo svedoci ne samo ekstremno toplim danima sa temperaturama do 40 stepeni u gradovima širom Srbije (izmerenih u hladu na visini od dva metra), već i noći koje su bile znatno iznad granice za tropske noći, sa temperaturom koja danima nije padala ispod 20 stepeni”, podseća Lazić.

Tu se izdvaja Vršac, u kojem je 14. jula bila izmerena najviša minimalna temperatura vazduha od kad postoje merenja u Srbiji, 31,2 stepena.

“U pitanju je samo vrh ledenog (ili bolje: vrelog) brega kada je u pitanju ovogodišnji jul, koji nam nedvosmisleno pokazuje kako izgleda ekstremno vreme u doba klimatskih promena”, navela je Lazić i dodala da je razlog za ovako vreo jul bio anticiklon, odnosno polje visokog vazdušnog pritiska koji se tokom jula bio pozicionirao iznad jugoistočnog dela Evrope i Balkana, i onemogućio prodor hladnijeg vazduha sa severa.

Meteorolozi ovakve sisteme opisuju kao trome cirkulacione sisteme koji se “parkiraju” iznad nekog područja, pa im treba duži vremenski period da se sklone i omoguće prolaz dinamičnijim sistemima koji donose promenu vremena sa zahlađenjem.

“Anticklon možemo opisati kao veliki i težak lonac sa poklopcem koji donosi vedro, suvo i toplo vreme. Ovog jula, taj lonac pratila je i rerna: topao vazduh iz severne Afrike koji je dospeo na područje Balkana i Istočne Evrope preko mediteranske regije i doneo rekordne temperature”, objašnjava Lazić.

Mada se taj toplotni talas ne razlikuje od ostalih ako se posmatra poziciju i razvijenost anticiklona i polja pritiska koji je doveo do toplotnog talasa, ali se razlikuje po temperaturnim anomalijama, tj. temperaturnim rekordima koje smo osmotrili.

“Drugim rečima, sve je slično kao ranije u smislu fizičkih procesa koji su doveli do ovog toplotnog talasa, samo je drastično toplije usled klimatskih promena”, ukazala je Lazić.

Ona navodi da su ovakva leta predviđena aktuelnim klimatskim modelima, koji za područje Srbije predviđaju češće i intenzivnije toplotne talase, a posebno tokom leta.

Prethodne godine, rekordne temperature na globalnom nivou bile su prouzrokovane kombinovanim efektom El Ninja i klimatskih promena – i što smo više zalazili u drugu polovinu 2023. godine, efekat El Ninja je jačao.

Kako je tada navela Svetska meteorološka organizacija, efekti El Ninja se najviše osećaju dva do pet meseci posle početka, odnosno zagrevanja dela Tihog okeana.

“Međutim, opažamo da se temperaturni ekstremi u 2024. nastavljaju, i nižu se jedan za drugim kao perle na ogrlici, što je direktna posledica klimatskih promena: nakon maksimuma tokom zime, efekat El Ninja se završio u proleće ove godine, ali klimatske promene nisu i neće, pa tako 2024. pretenduje da bude i toplija od 2023. koja je već bila rekordna”, objašnjava Lazić.

Usled emisija gasova sa efektom staklene bašte povećala se ne samo srednja globalna temperatura, već je to dovelo i do većeg zagrevanja na regionalnom nivou, kao i do intenzivnijih i češćih ekstremnih događaja poput toplotnih talasa, suša, poplava i požara.

Mediteranski region, u koji spada i Srbija, jedan je od najugroženijih u svetu kada su u pitanju klimatske promene.

Jedan od mnogobrojnih razloga je taj što se upravo ovo područje nalazi pod češćim uticajem anticiklona sa zapada, koji donose više temperature nego što je to bilo predviđeno “starom” klimom, i zaklanjaju nas od prodora hladnijeg vazduha.

“Ovogodišnji jul bio je, drugim rečima, samo ekstreman primer jedne očekivane, i nažalost sve verovatnije pojave. Jedini dugoročan odgovor na ovakva leta jeste ubrzano smanjenje emisija gasova staklene bašte, odnosno – napuštanje fosilnih goriva”, zaključila je Lazić.