Između 2016. i 2024. godine, ovaj najveći koralni ekosistem na svetu i jedan od biološki najraznovrsnijih, prošao je kroz više izbeljivanja. To se dešava kad voda postane suviše topla, pa koral odbacuje alge koje ga snabdevaju bojom i hranu, i ponekad usled toga umire.
Ranije ove godine, vazdušno osmatranje područja sa oko 300 koralnih grebena kod severozapadne obale Australije otkrilo je da je izbeljivanjem obuhvaćeno dve trećine tog broja, saopštila je NASA.
Istraživači sa Univerziteta Melburn i drugih australijskih univerziteta objavili su danas u žurnalu Nejčr (Nature) rezultate poređenja sadašnjih temperatura voda kod Velikog koralnog grebena sa temperaturama iz perioda od 1618. do 1995. godine koje su rekonstruisali na osnovu skeleta korala. Taj nalaz su obogatili temperaturama površine mora od 1900. do 2024. godine.
Temperature su uglavnom bile stabilne pre 1900. godine a postojano zagrevanje od januara do marta počelo je od 1960. godine.
Tokom pet godina u poslednjih deset kada su se događala izbeljivanja – 2016, 2017, 2020, 2022 i 2024. godine – temperature od januara do marta bile su više od bilo čega još od 1618. godine.
Istraživači su primenuli klimatske modele da uporede stopu zagrevanja posle 1900. godine sa klimatskim promenama koje je izazvao čovek i ustanovili da je jedina godina koja je bila tako topla kao pomenutih kritičnih pet bila 2004. godina.
Ukoliko zagrevanje planete premaši 1.5 stepeni u odnosu na predindustrijsko doba, a naučnici smatraju da je to prilično izvestan scenario, između 70 i 90 odsto koralnih grebena u svetu biće ugroženo, kažu oni.
U pogledu Velikog koralnog grebena, saopšteno je da se toplotni ekstremi dešavaju suviše često da bi korali mogli efikasno da se adaptiraju i prežive, pa ako globalno zagrevanje ne bude suzbijeno, “naša generacija će izvesno biti svedok uništenja jednog od globalnih svetskih čuda”, napisao je jedan od glavnih autora danas objavljene studije Bendžamin Henli sa Univerziteta u Melburnu.
Koralni grebeni su jedno od glavnih izvorišta morske hrane i ekonomski su resurs. Takođe štite priobalje od ozbiljnih topskih oluja.