U julu prekinut niz od 13 najtoplijih meseci

U julu je prekinut niz od 13 uzastopnih meseci sa rekordno visokim prosečnim temperaturama, pošto je prošli mesec bio drugi najtopliji jul od početka merenja, saopštila je danas evropska opservatorija Kopernikus.

U julu je prosečna temperatura vazduha na površini bila 16,91 stepeni Celzijusa, samo 0,04 stepena niža od prethodnog rekorda zabeleženog u julu 2023.

Tokom prošlog meseca zabeležena su dva najtoplija dana u istoriji merenja, 22. i 23. jul, kada je prosečna dnevna temperatura na globalnom nivou bila 17,16 stepeni i 17,15 stepeni.

Prosečna temperatura u julu je bila 0,68 stepeni iznad proseka za jul u periodu 1991-2020. i za 1,48 stepeni viša od prosečne julske temperature u predindustrijskom periodu (1850-1900), čime je takođe prekinut niz od 12 uzastopnih meseci kada je ta razilka bila 1,5 stepeni ili više.

Globalna prosečna temperatura za poslednjih 12 meseci (avgust 2023 – jul 2024) bila je 0,76 stepeni iznad proseka u periodu od 1991. od 2020. i 1,64 stepena iznad predindustrijskog proseka.

U Evropi je prosečna temperatura u julu bila 1,49 stepeni iznad proseka tokom protekle tri decenije, pa je prošli mesec bio drugi najtopliji jul u Evropi posle jula 2010.

Iznadprosečne temperature zabeležene su u južnoj i istočnoj Evropi, na zapadu SAD i Kanade, većem delu Afrike, Bliskog istoka i Azije i istočnog Antarktika.

Temperature su bile ispod proseka na severozapadu Evrope, u zapadnom Antarktiku i delovima SAD, Južne Amerike i Australije.

Temperatura površine mora u julu bila je 20,88 stepeni, što je druga najviša zabeležena temepratura za taj mesec, i samo 0,01 stepena niža nego u julu 2023. Time je okončan 15-mesečni period kada je svakog meseca beležen rekord u temperaturi površine mora.

Zamenica direktora Službe za klimatske promene Kopernikus Samanta Burges upozorila je da su razorni efekti klimatskih promena počeli mnogo pre 2023. godine i da će se nastaviti sve dok globalne emisije gasova s efektom staklene bašte ne dostignu nulu.

“Niz rekordnih meseci je završen, ali samo za dlaku. Globalno, jul 2024. je bio skoro isto toliko topao kao jul 2023, najtopliji mesec u istoriji. U julu 2024. bila su dva najtoplija dana u istoriji. Kontekst se nije promenio, naša klima nastavlja da se zagreva”, rekla je Burges.

Površina morskog leda na Arktiku bila je sedam odsto manja od proseka, saopštio je Kopernikus. Smanjenje površine bilo je veće nego 2022. i 2023. godine, ali ne kao rekordnih 14 odsto 2020.

Površina leda Antarktiku smanjila se za 11 odsto, što je drugo rekordno smanjenje posle jula prošle godine, kada je bilo 15 odsto.

Klimatski stručnjak iz Kopernikusa Žilijen Nikolas izjavio je da se globalna slika nije mnogo promenila u odnosu na pre godinu dana i da još nije završeno s rekordnim temperaturama koje uzrokuju toplotne talase.

“Činjenica da je globalna temperatura površine mora bila na rekordnom ili blizu rekordnog nivoa u proteklih više od godinu dana važan je faktor. Glavna pokretačka snaga koja stoji iza ove rekordne temperature je takođe dugoročni trend zagrevanja koji je direktno povezan sa nagomilavanjem gasova se efektom staklene bašte u atmosferi”, rekao je Nikolas.