Saks: Srbija je u pravu što ima dobre odnose sa svima, ali Amerika ne voli neutralnost

Američki ekonomista, profesor na Univerzitetu Kolumbija, Džefri Saks izjavio je da Srbija s pravom teži da održava dobre diplomatske odnose sa svim partnerima – Amerikom, Rusijom, Evropskom unijom (EU), zemljama Zaliva, Kinom i drugima.”Ako postoji nešto što SAD ne vole to je neutralnost.

‘Vi ste sa nama ili ste protiv nas’, to je njihova standardna pozicija, koja je zasnovana na aroganciji i skoro nikada ne uspe”, rekao je Saks u intervjuu za NIN.

On je naveo da će Srbija i region Balkana generalno napredovati uz mir, obnovu ekonomskih odnosa između EU i Rusije, održavanje otvorene trgovine i saradnje sa Kinom, jake ekonomske odnose između Balkana i Bliskog istoka, mir u Palestini (primenu rešenja o dve države za Izrael i Palestinu pod nadzorom Ujedinjenih nacija) i evropsko partnerstvo sa kineskom inicijativom Pojas i put”.

Na podsećanje o Velikoj depresiji devedesetih i tridesetih godina prošlog veka u svetu, on je ocenio da je “ekonomski kolaps malo verovatan, ali je verovatna rastuća ekonomska slabost”.

“Veoma je teško rešiti rastuće globalne ekonomske izazove u ratnim uslovima. Ekonomska kriza nije tako aktuelna ni teška kao 2008. godine, dok je globalna geopolitička kriza najgora od kraja Drugog svetskog rata. To uključuje ne samo rat u Ukrajini, već i rat na Bliskom istoku i rastuće tenzije između SAD i Kine u istočnoj Aziji. Iako to deluje neverovatno danas, ceo svet je izložila pretnji nuklearnog rata”, upozorio je Saks.

Govoreći o ratu na istoku Evrope, rekao je da je njegova poenta da su SAD izazvale rat u Ukrajini agresivnim širenjem NATO prema američkom planu koji datira iz ranih 90-ih”.

“Vlada SAD je lagala o ovoj istoriji, uključujući njenu ulogu u nekoliko operacija promene režima. Ukrajina je, tragično, bila uhvaćena u sredini”, rekao je Saks.

Saks, koji je bio savetnik jugoslovenskog premijera Ante Markovića tokom devedesetih, naveo je da je verovao u spas Jugoslavije, ali da je “previše političara unutar Jugoslavije i Evrope želelo da okonča Jugoslaviju, a ne da je spase”.

“Glavna stvar koju sam 1989. preporučivao u bivšoj Jugoslaviji, Poljskoj, Sovjetskom Savezu i kasnije Rusiji, bila je globalna saradnja sa regionom u krizi da biste izašli iz haosa. Ono što sam savetovao u svakom od tih slučajeva, uključujući Jugoslaviju, bila je finansijska pomoć spolja kako bi se pomoglo da se u nestabilnoj situaciji finansije stabilizuju”, objasnio je Saks.

“Kada sam to predložio za Jugoslaviju, Evropa je to odbila. Evropa nije želela da Jugoslavija preživi. Želeli su da je vide razbijenu. Verujem da su rezultati generalno bili štetni iako su, naravno, mnoge države naslednice srećne zbog svoje nezavisnosti”, dodao je Saks.