Politika
| Izvor: Beta
| 30.08.2024
|
access_time
11:20
Ministarstvo finansija SAD uvelo je sankcije protiv više od 400 pojedinaca firmi i organizacija zbog toga što njihovi proizvodi pomažu ratnim naporima Rusije, a među sankcionisanima su i kompanije iz Turske i Mađarske, preneo je portal Balkanska bezbednosna mreža.
Zamenik sekretara američkog Ministarstva finansija Vali Adejemo rekao je da uvođenje sankcija predstavlja nastavak obaveza koje su preuzeli predsednik SAD Džoef Bajden i njegove kolege iz G7 kako bi poremetili lance snabdevanja i kanale plaćanja vojnog-industrijskog kompleksa Rusije.
Sada se po prvi put pod sankcijama našla i jedna mađarska kompanija. Za potrebe proizvođača aviona Suhoj, a posredstvom ruske firme Eksiton, mađarska kompanija Matriks Metal isporučila je Rusiji elektronske integrisane prekidače. Takođe, mađarska firma preko posrednika na Kipru, Rusima šalje brojne elektronske komponente.
Sankcije znače zamrzavanje imovine i sredstava u SAD, što obuhvata i firme koje su u većinskom ili celovitom vlasništvu označenih pojedinaca. Kako je saopšteno u Vašingtonu, Ministarstvo finansija cilja brojne “transnacionalne mreže”, uključujući one koje se bave nabavkom municije i vojne opreme za Rusiju.
Najčešći oblici izbegavanja sankcija i pomoći vojno-industrijskom kompleksu Rusije su nabavke za ruske oligarhe preko ofšor kompanija, zatim pružanje usluga za osnivanje kompanija, izbegavanje sankcija od strane firmi IT sektora, pranje zlata ruskih oligarha i što je najvažnije nabavka naprednih mašinskih alata i elektronskih komponenti.
Amerikanci sankcijama ciljaju pravna lica i pojedince uključene u buduću energetsku, metaluršku i rudarsku proizvodnju i izvoz Rusije, vojno-industrijski kompleks Rusije, dodatne podružnice Državne atomske energetske korporacije Rosatom, i zlonamerne aktere uključene u, kako se navodi, pokušaj prisilnog “prevaspitavanja” ukrajinske dece.
U obrazloženju odluke o sankcijama u sekciji “nabavka municije” kao osobe umešane u snabdevanje Rusije navode se italijalnski državljanin Đulio Sfolijeti (Sfoglietti) i turski državljanin Hajri Tahirbejoglu.
Sfolijeti je bio uključen u mrežu za nabavku naoružanja, municije i ubojnih sredstava u vrednosti većoj od 150 miliona dolara. Tahirbejoglu je bio posrednik u poslu, a inače je predsednik Upravnog odbora turske kompanije za municiju, oružje i vojni materijal “Taha Savunma”.
Sfolijeti je, prema tvrdnjama Ministarstva finansija SAD, radio i na nabavci mikroelektronike i čipova za krajnje korisnike sa sedištem u Rusiji.
Sfolijetijev saradnik, ruski državljanin Marat Hanbalevič Gabitov, zaposlen u odbrambanoj kompaniji Rostek radio je na nabavci mikroelektronike za radio uređaje, bespilotne letelice i druge mašine za krajnje korisnike čije je sedište u Rusiji.
Preko Turske je u Rusiju stiglo više od 200 pošiljaka robe dvostruke namene (civilni proizvodi koji se mogu koristiti i u vojne svrhe) i to za kompaniju Promtek koja se bavi mrežnim i avionskim kablovima i elektronskim konektorima.
Zanimljivo je i da su dve turske firme snabdevale Rusiju alatima koji se mogu koristiti u proizvodnji naoružanja. Turska kompanija Hidropark koja prodaje hidrauličku i pneumatsku opremu i isporučivala je CNC mašine (za precizno sečenje raznih materijala) partnerima u Rusiji. Vrednost isporučene opreme je veća od 800.000 dolara što prevazilazi godišnje prihode te kompanije.
Takođe, turska kompanija Feva isporučivala je CNC mašine Rusiji i bilo je ukupno više od 500 pošiljki. Ova kompanija osnovana je posle početka rata u Ukrajini, u aprilu 2022. godine.
Ruski državljanin Evgenij Petrov je osnovao više preduzeća u Turskoj koja se prema podacima američkog Ministarstva finansija koriste za plaćanja robe koja se šalje u Rusiju, a ima veze i sa bezbednosnim strukturama u Moskvi.
Kao najčešći vid snabdevanja Rusije kritičnim sirovinama za vojnu industriju, Amerikanci navode ruske civilne kompanije, institute i istraživačke centre. Od lokacija firmi koje se koriste za zaobilaženje sankcija koje je Zapad uveo Rusiji, najčešće se spominju Hong Kong, Emirati i Kina.