Stručnjaci: Rudne rente u Srbiji izuzetno niske

Stručnjaci u Srbiji ocenili su danas da su rudne rente izuzetno niske, mada ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović tvrdi da su među višim u svetu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić da ih nije lako povećati, preneo je sajt Danasa.

Rudna renta u odnosu na sirovinu koja se ekploatiše, prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, u Srbiji se kreće od jedan do sedam odsto.

Za jadarit, koji bi Rio Tinto kopao u Zapadnoj Srbiji, visina rudne rente iznosila bi pet odsto, dok je za naftu i gas ona sedam odsto, ali ruska kompanija Gasprom ima povlašćenu rentu od tri odsto.

Profesor u penziji Božo Drašković ocenio je da “Vučićeve izjave o rudnoj renti, treba posmatrati sa stanovišta političke manipulacije”.”U Srbiji, naročito sa Vučićevom vlašću, sve je propaganda i marketing i sve je usmereno ka ostvarivanju nekog njegovog političkog cilja, ne postoji ništa utemeljeno i razumno. Te tvrdnje da su mu Rusi skočili na glavu ili da će svi da se povuku, to je jedna podvala koja se nudi narodu u Srbiji”, rekao je Drašković. 

Vučić je u razgovoru sa građanima i predstavnicima Rio Tinta koji planiraju otvaraje rudnika u blizini Loznice rekao da je rudna renta u Srbiji pet odsto i da je ona takva i u mnogim drugim zemljama. On je rekao da će pokušati da podigne rudnu rentu, ali da to neće biti nimalo lako jer kada je pokušao to da uradi “nema ko iz Rusije da mu nije skočio na glavu”.

Drašković je upitao kako se došlo do rudne rente od pet odsto za minerale tipa litijuma, bakra ili nečega trećeg.

“Mi nemamo preciznu i transparentnu metodologiju na koji način se obračunava procenat rudne rente i onda se to svodi na arbitrarne odluke političara i vrlo često stranog uticaja na vlast u Srbiji”, rekao je Drašković.

Prema njegovim rečima, treba napraviti razliku između rudne rente za eksploataciju gasa i nafte u odnosu na eksloataciju bakra, cinka, olova, litijuma…

“Kada je reč o gasu i nafti, postoji neposredna berzanska vrednost tog resursa i onda se vrednost definiše prema ponudi i tražnji na svetskom tržištu, a onda se dodaje element rente, odnosno ono što država zahvata kao cenu prirodnog kapitala”, objašnjava Drašković.

Kada je reč o eksloataciji bakra, cinka, ili potencijalno litijuma, kako kaže, “Srbija je definisala pet odsto rudnu rentu, a da nema metodologiju zašto i na koji način je to uradila”.

“Tu nema berzanske cene neposrednog prirodnog resursa, već prerađenog resursa. Tek kada dobijemo recimo bakar kao sirovinu, on dobija svoju berzansku vrednost, to važi i za litijum i druge minerale. Zato kada se govori o primarnoj, odnosno inicijalnoj vrednosti i rudnoj renti, to je pogrešan pristup i ide na uštrb interesa zemalja koje poseduju takve resurse”, ocenio je Drašković.

Podsetio je i da sama Evropska unija (EU) nema politiku renti, sem nekih zemalja, jer izbegavaju da te resurse prepuste strancima.

“Zato što su rente daleko niže od vrednosti prirodnih resursa. Kada je reč o neobnovljivim izvorima kao što su minerali, kada ih jednom potrošite, njih nema više. Čak i da je renta 50 odsto, neće se nadomestiti suštinska vrednost resursa, koji je eksploatisan, a ne sa bednih pet ili sedam odsto”, naveo je Drašković. 

Bez obzira na visinu rente, tvrdi on, ne bi trebalo prepuštati resurse strancima.

“Prepuštanjem resursa stranim kompanijama, upadamo u neokolonijalni položaj pojedinih afričkih ili zemalja iz Južne Amerike. Treba napraviti jednu temeljnu analizu, umesto površne propagande koju obavlja Aleksandar Vučić”, rekao je Drašković.

On je naveo i primer za dobru vrstu nadoknade za eksploataciju resursa.

“Pošto je renta po hektaru kvalitetnog poljoprivrednog zemljista godišnje 500 evra, a tržišna cena zemlje 15.000 evra, to znači da vlasnik zemlje ima rentu ili prinos od imovine tri odsto godišnje. Ali ta zemlja ostaje vlasniku i nakon 30 godina davanja pod rentu, a za tih 30 godina ostvario je i prihod od rente u iznosu od 15.000 evra”, objasnio je Drašković.

Ovo što se radi sa davanjem resursa stranim kompanija je, kako tvrdi, upravo suprotno.

“Kada su ‘juče’ Tadić, Stefanović, Dinkić i ostala družina, a danas Vučić dozvoljavali eksploataciju bakra, olova, cinka, zlata, litijuma, bora… za rentu od pet odsto od prihoda kompanije koja eksploatiše te neobnovljive resurse, zapravo su strancima poklonili za džabe ogromnu vrednost”, rekao je Drašković. 

Dodao je da “Vučić vodi politiku koju su napravile prethodne vlade, s tim što ju je on doveo do apsurda”.

“Ne treba amnestirati družinu koja je bila na vlasti pre Vučića i koja je donela određene zakone u interesu stranih komapnija, koje je Vučić samo razradio”, rekao je Drašković.

Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Petar Đukić naveo je da je rudna renta ekonomska kategorija, koja je nastala u cilju zahvatanja ekstra dohotka koji bi se namenski upotrebljavao u svrhu kompenzacije negativnih eksternalija.

“Ukoliko ekploatacija određenog resursa na neki način šteti narednim generacijama, mora da se ostavi neko obeštećenje toj zajednici, posebno što su to često i ekološke posledice”, rekao je Đukić.

Rudna renta je, prema njegovim rečima deo prirodne rente, prirodna renta u Srbiji je jako potcenjena, kao i u svakoj siromašnoj zemlji.

“Mi smo zemlja niskog dohotka, a hoćemo strane investicije i one kompanije koje hoće da eksploatišu nešto, to koriste”, rekao je Đukić i istakao da je rudna renta u Srbiji jako niska.

“Rudna renta za naftu i gas je u Hrvatskoj 10 odsto, u Sloveniji 18, u Rumuniji 12, u Rusiji 22, a u velikom broju razvijenih zemalja ona iznosi između 25 i 30 odsto, a kod nas je svega sedam odsto”, rekao je Đukić.

Naveo je da ni to nije pravilo jer je posebnim aktom ugovoreno da se Naftna industrija Srbije (NIS) većinski ustupi Gaspromu, a da “plaća rudnu rentu samo tri odsto i to, prema nemuštoj kategoriji, do granice isplativosti”.

Još jedan problem je što, kako tvrdi, kompanije same prave računicu.

“Rudnu rentu, onaj ko koristi rudu, plaća prema računici koju sam izvede, prema izvađenom i prodatom, odnosno prema vrednosti rudne sirovine. Pored toga, pre nekoliko godina je Državna revizorska institucija (DRI) našla podatak da se rudna renta ne plaća redovno i da najmanje oko 400 ili 500 miliona evra nije redovno ili uopšte plaćano”, rekao je Đukić.

I stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da stranci ne bi trebalo da eksloatišu prirodna bogatstva bilo koje države, pa tako ni Srbije.

“Države koje prodaju svoje resurse, imaju i svoje kompanije koje eksloatišu minerale, naftu, gas i ostalo. Naša rudna renta je mala i to je nešto što je mizerija u odnosu na posao koji se stvori prilikom eksloatacije”, naveo je Zdravković.

Kada govorimo o rudnoj renti, Zdravković smatra da je pogrešna odluka države da ona iznosi pet odsto.

“Niko se nije obogatio od rudne rente, nego su sve pametne zamlje, posebno ove bliskoistočne stvorile svoje naftne kompanije i nije tajna da su njihove komapnije danas najveće na svetu”, rekao je Zdravković.

Njihov biznis se, kako pojašnjava, ne zasniva na rudnoj renti, nego njihova nacionalna komapnija uzima podizvođače, ako nešto ne zna da uradi.

“To treba da bude i naš put, da napravimo nacionalne kompanije, a ako nešto ne možemo sami, da onda imamo neke partnerske odnose sa kompanijama koje to mogu. Ako mi sada nismo sposobni za to, možda će naši potomci biti sposobni”, zaključio je Zdravković.