Stojmenović (ZLF): Rebalans budžeta grada Beograda – novi spisak obećanja SNS i SPS

Šefica poslaničke grupe Zeleno-levi front – Pokret slobodnih građana u Skupštini grada Beograda, Natalija Stojmenović, ocenila je da rebalans budžeta, o kome danas raspravljaju beogradski odbornici, predstavlja “novi spisak izbornih obećanja Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS)”.

“I dalje će veliki broj naselja u Beogradu ostati bez kanalizacije koja im se godinama obećava, pa se tako tender za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava raspisuje po sedmi put”, kazala je Stojmenović novinarima u Skupštini grada, dodajući da će i brojna druga naselja ostati bez kanalizacije.

Govoreći o Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP), navela je da je primetan “tipičan recept privatizacije GSP kroz urušavanje tog preduzeća i nameštene tendere”.

“Vidimo ugovor gde na deset godina BG-bus dobija ugovor vredan 1,34 milijarde, a sa druge strane se GSP subvencioniše 3,24 milijarde. Vidimo je da je 250 ljudi dalo otkaz u ovom preduzeću, najviše u voznom parku, a vidimo i da sve veći broj linija ide u ruke privatnika”, rekla je Stojmenović.

Prema njenim rečima, svuda gde nema profita “za elitu SNS i SPS, oni nisu zainteresovani da to rešavaju”, dodajući da se to vidi i na primeru apoteka “Beograd”.

“Vidimo samo ona izborna obećanja koja će SNS 2026. godine, posle 13 godina opet govoriti da će u narednom mandatu ispuniti, a za građane koji sve ovo poslovanje i nesposobnost grada plaćaju, ne ostaje ništa”, ocenila je Stojmenović.

Upitana da li će ZLF imenovati kandidata za direktora preduzeća Apoteka “Beograd”, ona je navela da je ZLF jasno rekao da ne želi da učestvuje u “šemama koje Aleksandar Šapić sprovodi”, kao i da u rešavanje tog problema mora da se uključi Ministarstvo zdravlja, što su zaposleni više puta tražili.

“Sam direktor apoteka može da se izabere iz redova radnika i radnica koji su dovoljno kompetentni, koji najbolje znaju probleme sa kojim se to preduzeće suočava. Taj slučaj je još jedan primer recepta privatizacija koje ova vlast sprovodi. Ova gradska vlast je spremna i da priča da je nesposobna da neki problem reši, samo da bi neki privatnik došao i preuzeo”, rekla je Stojmenović.

Zamenik šefice odborničke grupe Stefan Simić naveo je da je rebalansom budžeta za ovu godinu predviđeno 1,7 milijardi dinara za plaćanje kazni i penala na osnovu sudskih odluka, a da je samo u prvih šest meseci ove godine već plaćeno 1,5 milijardi.

“Pre samo dve godine, za to je opredeljeno bilo 255 miliona za celu godinu, a mi smo za ovu godinu opredelili 1,7 milijardi dinara. U prvih šest meseci isplatili smo 1,5 milijardi dinara samo kazni, jer Uprava grada Beograda ne poštuje zakone Srbije. Ja ne znam kako su za celu godinu projektovali 1,7 milijardi, ako su u prvih šest meseci potrošili skoro celokupnu sumu. Građani Beograda plaćaju kazne Uprave grada zato što ne poštuje zakone Srbije”, kazao je Simić.

Osvrnuo se i na centralizovani sistem “11-0-11” putem kog građani mogu da dobiju sve gradske službe, navodeći da te službe ne izlaze na teren na pozive građana, jer, kako tvrdi, ne mogu da urade dovoljno posla za dvomilionski grad, zato što se smanjuje broj zaposlenih koji rade na rešavanju problema.

“A sa druge strane, imamo sve više ljudi koji se zapošljavaju u kancelarijama. ‘Gradsko zelenilo’ ima 15 ljudi na celu opštinu Voždovac, koji rade na košenju, ali u njihovoj poslovnici radi mnogo više ljudi”, naveo je Simić.