AFP: 40 godina posle smrti Tita, suprotstavljena sećanja na njega

Nasledje vodje bivše Jugoslavije Josipa Broza Tita još nije utvrdjeno i 40 godina od njegove smrti još se polemiše da li je bio dobronamerni ujedinitelj ili autokrata žedan vlasti, piše danas agencija Frans pres povodom te godišnjice.

Agencija ukazuje da nije predvidjena nikakva ceremonija u sećanje na tog harizmatičnog i kontroverznog vodju komunističke Jugoslavije koja se od tada rascepkala u sedam zemalja.

Ipak, kako navodi, očekuje se da će njegovi poštovaoci obeležiti ovaj dan u raznim mestima, od njegovog rodnog sela u Hrvatskoj, do Beograda gde je sahranjen, mada u manjem broju zbog restrikcija vezanih za korona virus.

Tito je, kako navodi agencija, posle proterivanja nacističkih okupacionih snaga za vreme Drugog svetskog rata čvrstom rukom vladao Jugoslavijom 40 godina, do smrti 4. maja 1980. u Ljubljani, u Sloveniji.

Bez magnetizma i autoritarnog vodjstva maršala Tita, mozaik naroda i vera od kojih se sastojala Jugoslavija nije opstao, deceniju posle njegove smrti ona je eksplodirala u seriji ratova u kojima je život izgubilo 130.000 ljudi, navodi Frans pres.

Danas, kako navodi AFP, sećanja su suprotstavljena u regionu koji još čuva obeležja sukoba. Njegova popularnost je pala u Hrvatskoj i Srbiji gde se nacionalizmu daje vetar u ledja.

Medjutim “jugonostalgija” nije nestala u regionu gde privreda stagnira, piše Frans pres i navodi da neki žale za zlatnim dobom kada su radna mesta i obrazovanje bili dostupni svima.

Osvrćući se na Tita kao ličnost agencija navodi da je on bio bonvivan koji je voleo ekstravagantne proslave, kubanske cigare i luksuzne jahte, da je privlačio u Jugoslaviju velika imena njegovog vremena uključujući i iz sveta šoubiznisa.

Dozvoljavao je, kako se navodi, umetničke i kulturne slobode koje nisu bile poznate kod nekih komunističkih diktatora, Jugosloveni su slobodno mogli da prelaze granice.

Ta sloboda, medjutim nije se protezala i na pravo na kritiku. Titovi protivnici ga mrze zato što je stavio u zatvor hiljade političkih protivnika, od kojih su stotine umrli mada se ukupan bilans žrtava ne zna, navodi agencija.

Slika Tita, optuženog da gaji kult ličnosti bila je sveprisutna. U svakoj od šest republika i dve pokrajine jedno mesto je dobilo ime po njemu. Od njegove smrti stotine ulica i mesta su preimenovani, dok su spomenici u njegovu čast uništeni, navodi Frans pres.

Širom regiona u školama knjige istorije koje su nekada bile pune hvalospeva sada uzimaju jedan neutralan ton da opišu pozitivne i negativne aspekte Titove vladavine.

Agencija završava rečima 57-ogodišnjeg Sarajlije Stanka Vasića koji u svojoj garaži drži Titovu sliku.

“Na moralnom i ideološkom planu danas nije ostalo ništa od Tita. Mislim na jednakost, pravdu, obrazovanje, zdravstvo, prava radnika… samo ostaje materijalno i oni koji su danas na vlasti ne mogu ga ni preslikati”, kaže on.

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.