BETA

AFP: Vučić ‘sveprisutan nekandidat’ na izborima u Srbiji 17. decembra

AFP: Vučić ‘sveprisutan nekandidat’ na izborima u Srbiji 17. decembra


Politika
| Izvor: Beta
| 11.12.2023

|
access_time
13:45

Nije kandidat na prevremenim parlamentarnim izborima u Srbiji 17. decembra, a ipak njegovo lice je svuda – predsednik Srbije Aleksandar Vučić pretvorio je izbornu kampanju u referendum “Za” ili “Protiv” njega, uveravajući da sebe ne vidi u kohabitaciji ako opozicija pobedi, piše agencija Frans pres u jednom od tekstova pred izbore.

Vučićevi nastupi dominiraju javnim raspravama i stvaraju utisak da se radi o predsedničkoj, a ne o kampanji za parlamentarne izbore, prenosi Frans pres ocene organizacije CRTA koja dodaje da Vučić zauzima gotovo polovinu vremena političkih informacija u glavnim medijima.

U tekstu naslovljenom sa “Aleksandar Vučić sveprisutni predsednik Srbije” Frans pres piše da se u tim medijima koji su u velikoj meri pod uticajem vlasti, 53-godišnji predsednik predstavlja kao neumorni lider koji se bezrezervno troši za privlačenje investicija i stvaranje radnih mesta.

Na Instagram profilu sa desetinama hiljada pratilaca, dodaje AFP, Vučić objavljuje svoje nastupe na na televiziji, javlja o pomoći  mladima, penzionerima… ili se prikazuje kako priprema roštilj…

On svaki od svojih susreta s drugim šefovima država ili vlada dokumentuje fotografijama: s dočeka italijanske premijerke Đorđe Melone sa ogromnim buketom ruža ispred aviona, ili u razgovoru na konferenciji COP28 u Dubaiju sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata šeikom Mohamedom ben Zajedom al Nahjanom.

Vremenom je Vučić postao stručnjak za navigaciju između Evropske unije, gde je njegova zemlja kandidat za članstvo, Rusije, odakle dolazi gotovo sav gas koji se koristi u Srbiji, Kine čije investicije se računaju u milijardama, i Emirata koji finansiraju deo velikih urbanih projekata u Beogradu, navodi Frans pres.

Za njegove pristalice godine tokom kojih je Vučić na vlasti vratile su red i donele više milijardi investicija zemlji koja je nekad bila haotična, zahvaljujući tome što on vešto balansira veze između Istoka i Zapada, piše AFP i dodaje da su između 2012 i 2022. direktne strane investicije u Srbiji porasle od milijradu evra na 4,4 milijadrdi evra.

Agencija navodi i da u govorima Vučić izražava ponos zbog toga što je Srbija, kako govori, jedna od retkih zemalja u Evropi koja vodi autonomnu, nezavisnu i slobodnu politiku, i ukazuje da samo građani Srbije odlučuju o tome šta će Srbija uraditi.

Okružen balonima i srpskim zastavama pozvao je da se glasa za poslaničke kandidate liste “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” i rekao da treba da osvoje 50 odsto glasova, više od svih ostalih zajedno, dodaje AFP.

Frans pres podseća da je Vučić bivši ultranacionalistički saradnik Slobodana Miloševića, da je dugo branio srpske vođe u BIH optužene za zločine tokom sukoba 1992-1995. godine, kao i na njegovu izjavu iz 1995, da će se za ubistvo jednog Srbina ubiti stotinu Muslimana, datu ubrzo posle masakra u Srberenici kada su snage bosanskih Srba ubile 8.000 muslimana.

Ali, kako navodi francuska agencija, on je tokom 2000-tih godina doživeo preobražaj što mu je omogućilo da politički preživi pad bivšeg predsednika Miloševića, a 2008. je napustio ultranacionalističku Srpsku radikalnu stranku i osnovao konzervativnu i proevropsku Srpsku naprednu stranku koja je pobedila na izborima 2021. godine.

Od tada karijera tog pravnika po obrazovanju beleži munjevit rast: od zamenika predsednika Vlade, do premijera i predsednika.

Kao vođa Srbije uvek govori da nikad neće priznati nezavisnost Kosova, zalaže se za vojnu neutralnost svoje zemlje koja, kako govori, želi da ima ima normalne, profesionalne i korektne odnose sa NATO, navodi francuska agencija.

Protivnici ga optužuju za populizam i autoritarizam, dok se disonantni glasovi zabranjuju i oni koji ga kritikuju se proglašavaju izdajnicima koje finansira inostranstvo, dodaje agencija.

Frans pres završava tekst ocenom američke nevladine organizacije Fridom haus iz 2021. da je “predsednik svoje protivnike bacio na kolena erozijom političkih prava i građanskih sloboda, pritiscima na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog drušva”.