“Kada govorim o ubedljivoj pobedi, mislim da će lista (SNS) biti blizu apsolutne većine, ili će imati apsolutnu većinu. Mislim da je to važan uslov da Srbija nastavi putem prosperiteta”, rekao je Vučić posle glasanja u Beogradu.
Sveprisutan u medijima, predsednik je bio u centru pažnje, čime je ove parlamentarne i lokalne izbore pretvorio u referendum o njegovoj ličnosti.
Nasuprot tome, veliki deo opozicije okupio se u koaliciju, pod zastavom “Srbija protiv nasilja”. To je naziv pokreta koji je nastao iz ogromnih demonstracija koje su potresle zemlju u maju, posle pogibije 19 ljudi u dva oružana napada, uključujući napad jednu u osnovnoj školi.
Ali je predstavnik te koalicije lider Radomir Lazović danas govorio o neregularnostima, rekavši da je to možda “najprljaviji izborni proces”.
“Kupovina glasova, lažni potpisi… Ali se nadam da će volja naroda biti jača od prevare, da ćemo pobediti i da će Srbija krenuti u drugom pravcu”, rekao je on.
Opozicija je tokom dana prenosila i da su u Beograd stigli čitavi autobusi da bi glasali oni koji ne žive u glavnom gradu.
“Najveću zabrinutost izaziva veći broj birača dovedenih iz drugih mesta u Beograd”, saopštio je Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), čiji tim posmatrača napadnut u Odžacimanakon snimanja izborne neregularnosti.
Navodi se da je na desetine glasačkih listića odneto u kancelarije političkih partija, koje se nalaze ispred biračkog mesta.
Te optužbe je odbacila premijerka Ana Brnabić.
Nešto više od 6,5 miliona Srba pozvano je da glasa, uključujući i kosovske Srbe. Nekoliko stotina njih je prešlo “granicu” da bi došlo da glasa, jer Priština i Beograd nisu uspeli da se dogovore o tome.
Na nacionalnom nivou, učešće je bilo skoro isto kao na poslednjim parlamentarnim izborima 2022. godine. U 18 časova stopa učešća iznosila je 51,9 odsto, prema podacima izborne komisije.
Na poslednjim parlamentarnim izborima, zajedno sa predsedničkim i opštinskim izborima u aprilu 2022, SNS i njeni saveznici osvojili su 120 od 250 mesta u parlamentu, a Aleksandar Vučić je ponovo izabran za drugi mandat.
Ali posle masovnih ubistava u maju, opozicija je zatražila nove parlamentarne izbore, koje je Vučić raspisao početkom novembra, nadajući se da će ojačati svoju kontrolu.
U veoma kratkoj kampanji, opozicija se zalagala za “život bez straha od moćnih”, za mirno društvo i poboljšanje ekonomske situacije, u zemlji koja je teško pogođena inflacijom, posebno prehrambenom.
Godišnja stopa inflacije je u proleće premašila 15 odsto, da bi se u novembru smanjila na osam odsto.
Predsednik je vodio kampanju i o borbi protiv poskupljenja i obećao je u narednim godinama povećanje prosečne plate na 1.400 evra i povećanje penzija na 650 evra.
U septembru je prosečna plata u zemlji bila 560 evra.
Ali je kampanja takođe obeležena povratkom u politiku ultranacionalističkih ličnosti iz prošlosti, uključujući Vojislava Šešelja.
Šešelj, koji je bio politički mentor Aleksandra Vučića dok je još bio član Srpske radikalne stranke, u međunarodnom sudu je osuđen za zločine protiv čovečnosti.
Šešelj je danas saveznik SNS-a za lokalne izbore u Beogradu.
Još jedan Vučićevih saveznika, srpski ministar spoljnih poslova i lider socijalista Ivica Dačić, predstavio je tokom kampanje unuka Slobodana Miloševića, Marka, člana njegove Srpske socijalističke partije, koja je nekada bila stranka Slobodana Miloševića, dodao je Frans pres.