Politika
| 13.07.2024
|
access_time
12:25
Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić rekao je da je budućnost koja će Srbiji omogućiti stabilnost i razvoj, a njenim građanima bolji život bez opasnosti po zdravlje, u proizvodnji zdrave hrane i ulaganju u savremene tehnologije, a ne u eksploataciji litijuma, preneo je danas ta stranka.
Kako se navodi u saopštenju tog pokreta, Aleksić boravi u poseti Sjedinjenim Američkim Državama gde će imati priliku da razgovara sa zvaničnicima zainteresovanim za oblast agrarne politike, ali i uspešnim preduzetnicima i farmerima.
“Na sastanku sa američkim kongresmenom Glenom Tompsonom koji se nalazi na čelu Odbora za poljoprivredu u američkom Kongresu, kao i više zvaničnika u Stejt departmentu razgovarao sam o njihovim iskustvima, ali i o novim tehnologijama u poljoprivrednoj proizvodnji i proizvodnji hrane koje će biti trend u svetu, kao i državnim podsticajima i subvencijama za pomoć poljoprivrednicima i proizvođačima hrane”, rekao je Aleksić.
On je rekao da ako već i Evropa i SAD, ali i azijske države, ulažu velika sredstva u poljoprivredu i prave ozbiljne strategije za razvoj poljoprivrede, onda ni Srbija ne bi smela da dozvoli da ne iskoristi šansu na globalnom tržištu za malinu, jabuku, kukuruz, paradajz i meso.
“Zaista je tragedija što ljudi koji vode našu državu posle punih deset godina devastacije poljoprivrede govore kako je litijum šansa za razvoj Srbije i naš najvažniji resurs, što nije istina. Zar nije resurs skoro milion hektara obradivog zemljišta koje stoji neiskorišćeno? Samo to kad bismo stavili u funkciju imali bismo dobit veću od one koja je planirana od otvaranja rudnika, a koji će inače dobro doneti samo stranim kompanijama koje bi da eksploatišu naša prirodna bogatstva”, ocenio je Aleksić.
Izjavio je i da ne postoji veća opasnost koja se “nadvila nad Srbijom” od litijuma koji direktno ugrožava život, zdravlje i opstanak građana Srbije, a na prvom mestu stanovnike ugroženih sela i gradova gde su predviđena i gde se sprovode istraživanja nalazišta litijuma i bora.
“Umesto što uvozimo voće i povrće, bolje da uvozimo litijum ako je stvarno potreban, a da naše potencijale u poljoprivredi iskoristimo za veću proizvodnju i izvoz hrane, jer poljoprivreda i zaštita životne sredine i rudarenje ne idu zajedno”, kazao je Aleksić.