Aljbin Kurti za BBC: „Analiziraćemo nejasnoće Vašingtonskog sporazuma sa Bajdenovom administracijom”

  • Aleksandar Miladinović
  • BBC novinar

Priština, 18. februar 2021.
Potpis ispod fotografije,

Između dva izborna ciklusa, Samoopredeljenje je promenilo i adresu stranačkih prostorija u Prištini

Aljbin Kurti je drugi put u poslednjih godinu i po dana glavni glumac u političkom trileru promene vlasti na Kosovu.

Njegova stranka Samoopredeljenje je drugi put zaredom pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima, a ubedljiv trijumf Kurtiju donosi premijersku funkciju – drugi put.

Prvi mandat mu je trajao samo pedesetak dana.

„Ovoga puta imaćemo većinu, neće biti četiri meseca pregovora sa manjim partnerom, a imamo i iskustvo četiri meseca na vlasti.

„Zajedno sa predsednicom (Vjosom) Osmani imamo podršku naroda kakvu niko nije imao u posleratnom Kosovu – to je velika prilika, ali i odgovornost”, kaže Kurti u razgovoru za BBC.

Već u izbornoj večeri, naglasio je da mu dijalog sa Srbijom neće biti među prvim prioritetima, pa pojašnjava da će raditi na onome što žele građani Kosova, bez obzira da li su Albanci ili Srbi.

„Ja neću zapostaviti važnost dijaloga, ali sva istraživanja pokazuju da je dijalog ljudima na Kosovu na mestu šest ili sedam.

„Ja ću učiniti ustupak i staviti ga na četvrto mesto, odmah iza prva tri ključna: zapošljavanje, pravda, pandemija korona virusa – i koji od ova tri mogu da zamenim dijalogom?”, pita se Kurti.

Samoopredeljenje je na izborima osvojilo više glasova od naredne tri stranke, pa će za formiranje vlade Kurtiju, po svemu sudeći, biti dovoljni poslanici manjinskih zajednica.

Kakva je sudbina Vašingtonskog sporazuma

U mesecima između dva Kurtijeva mandata, premijer Kosova Avdulah Hoti potpisao je Vašingtonski sporazum, kao rezultat diplomatske inicijative Ričarda Grenela, izaslanika doskorašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.

„Nikad u životu nisam video međunarodni sporazum sa tako mnogo elemenata, a tako kratkim tekstom.

„Treba da sednemo sa predsednikom Bajdenom i njegovom administracijom i proverimo šta je pozadina tih tačaka jer ima mnogo nejasnoća”, kaže Kurti.

Već u vreme potpisivanja Sporazuma, Kurti je oštro kritikovao neke odredbe, poput tačke kojom se Kosovo obavezuje da u narednih godinu dana ne traži članstvo u međunarodnim organizacijama.

„To je u suprotnosti sa našim Ustavom.

„Ako probam da poštujem tu odredbu, smeniće me Ustavni sud – to jednostavno nije izvodljivo.”

Za Kurtija je upitna i izvodljivost infrastrukturnih projekata kojima se posebno ponosio američki izaslanik Grenel.

„Najpre želim da vidim studiju o izvodljivosti za autoput Niš – Priština, jer mi u vreme pandemije nemamo sredstava za takve projekte.

„Ljudi su umorni od velikih autoputeva, oni su zapravo zatvoreni tokovi koji uništavaju naša sela i pretvaraju Kosovo u tranzitnu zemlju, umesto u onu u kojoj je dobro živeti.”

Budući kosovski premijer kaže da je spreman da predvodi prištinsku stranu u budućem dijalogu, ali upozorava i šta smatra pod normalizacijom odnosa.

„Kada kažem normalizacija odnosa, ja ne želim da se ona gradi na daljoj nenormalizaciji obe strane.

„Želim normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, ali želim i normalizaciju Srbije, kao što želim normalizaciju Kosova.”

Iz prvog premijerskog mandata izdvojiće primer kako su se, uz posredstvo Kfora i italijanske ambasade, o borbi protiv pandemije virusa korona borili ministri zdravlja Kosova i Srbije.

„Više dijaloga i saradnje će nas zbližiti, posebno ako smo u oblastima gde možemo da osetimo napredak – pandemija je bila događaj bez presedana i vodili smo dijalog.

„Takav nam dijalog treba, gde su ljudi oni koji imaju koristi, a dosadašnji dijalozi vodili su se motivom da se spasi koža ili sačuva lice jednog ili drugog političara.”

Potpis ispod fotografije,

Kurti je održao brojne konferencije za medije kao premijer Kosova

Od Srbije – ni američko-nemačke vakcine

I dok se ponosi primerom dijaloga ministara zdravlja iz prvog mandata, pred drugi premijerski mandat Aljbin Kurti privukao je pažnju izjavom da ne bi prihvatio donaciju vakcina protiv virusa korona od Srbije jer su one kineske i ruske, a Kosovo je okrenuto Zapadu.

BBC: Šta ako vam Srbija ponudi vakcine Fajzer-Bajontek?

Kurti: Kada se formira vlada, odmah ćemo odvojiti naša sredstva za vakcine i napraviti prioritete među grupama u društvu.

Najpre ćemo razgovarati sa Evropskom unijom (EU) jer je EU toliko investirala ovde da možda Kosovo nije integrisano u EU, ali je EU u potpunosti integrisana na Kosovu.

Naša orijentacija je sasvim okrenuta ka Zapadu i ne slažem se sa spoljnom politikom Srbije koja nije okrenuta samo na tu stranu.

BBC: Ali ovo je zdravstveno pitanje?

Kurti: Znam, ali te zemlje ga ne vide kao zdravstveno pitanje.

BBC: Dakle, da li biste odbili nekoliko stotina vakcina koje bi mogle da spasu živote na Kosovu, ako ih pravi Fajzer, samo zato što dolaze iz Srbije?

Kurti: Radije ćemo da ih kupimo na nekoj drugoj strani. Ne volim stvari koje imaju pozadinu, a sa spoljnom politikom Srbije se ne slažem.

Da je Srbija okrenuta EU i NATO-u, razmislio bih.

Kako će Samoopredeljenje ponovo u vladu sa Srpskom listom

Kada Aljbin Kurti odgovara na pitanja o odnosima sa srpskom zajednicom, insistira da su problemi Albanaca i Srba na Kosovu isti.

„Stvorićemo inkluzivnost sa dva ključna motiva – investicije koje vode zapošljavanju i borba protiv korupcije.

„Bez obzira na nacionalnost, ljudi ne vide fer odnos u institucijama, kao što ne vide ni napredak.”

Potpis ispod fotografije,

Aljbin Kurti izbornu pobedu je ostvario u najhladnijem danu ove godine, po snegu i temperaturama u dvocifrenom minusu

Ipak, razlike se pojavljuju kada govori o Srpskoj listi, političkoj organizaciji bliskoj zvaničnom Beogradu koja je i na ovim izborima osvojila svih deset mandata garantovanih srpskoj zajednici.

To će, prema kosovskom Ustavu, Srpskoj listi doneti jedno ili dva mesta i u budućoj vladi, protiv čega je Kurti glasno bio kada je prethodni put formirao kabinet.

„Oni su glasali protiv moje vlade, a u njoj su imali dva ministra sa kojima sam dobro sarađivao, nije bilo nijedne žalbe na moje poteze i ponašanje, a glasali su za obaranje naše vlade.

„Jedne noći, automatski, kao da je neko pritisnuo dugme, glasali su za obaranje vlade.”

Kao ključni razlog problema u saradnji, Kurti navodi nedostatak poverenja.

„Teško je izgraditi poverenje kada nekog uključite, a onda vas oni sruše i pridruže se opoziciji.

„Nedostatak autentičnosti, nezavisnog razmišljanja kod Srpske liste čini me veoma nesigurnim u saradnji, jer je za saradnju neophodna predvidljivost – a u ime Srpske liste odlučuje neko drugi, oni su samo glasačka mašinerija u parlamentu.”

Ipak, budući premijer kaže da će poštovati Ustav, ali se nada da još postoji šansa da u raspodeli srpskih mandata bar jedan ne ode Srpskoj listi.

„Teško je ako postoji insistiranje da postoji samo jedna partija za Srbe.

„Podseća sve to na onu neslavnu parolu iz devedesetih – tada je trebalo da svi Srbi, gdegod da su, budu u jednoj državi, a sada svi kosovski Srbi treba da budu u jednoj partiji.”

Manjinski „izborni inženjering” i Beograd

Postizborne dane na Kosovu obeležavaju tvrdnje bošnjačkih stranaka da su do mandata, koji su garantovani ovoj zajednici, došle liste koje su većinu glasova osvojile u sredinama gde ne žive Bošnjaci, već Srbi.

„Moramo da vidimo konačne rezultate, sve glasove treba prebrojati, a onda ovim žalbama treba da se pozabavi sud i to treba da sačekamo.

„Veoma je loše ako je neko koristio građane kao pione koji se mogu žrtvovati na šahovskoj tabli, to je napad na demokratiju i parlamentarni sistem.

„Nisam ovo mogao da predvidim i jasno je da su se stvari dešavale netransparentno, a neko je imao plan i strategiju – mislim da to nije Srpska lista, ali jeste Beograd”, ocenjuje Kurti.

Kako do poslova i pravde

Aljbin Kurti kaže da je svestan da se na vlast vraća u trenutku kada je privreda Kosova dodatno oslabljena pandemijom, ekonomskom krizom na globalnom nivou.

Kaže da će novac za reforme pronaći ponajviše u samom sistemu.

„Smanjićemo troškove administracije, preoblikovaćemo javne investicije – ne više u asfalt, što je bio slučaj na Kosovu, gde je šest puta više potrošeno na puteve nego na obrazovanje i pet puta više nego na zdravstvo.

„Želim da dijaspora počne da ulaže u otadžbinu jer su inostranstvu i naša radnička klasa, a i neki od naših najbogatijih biznismena, kao i profesori, najbolji studenti”, kaže Kurti.

On dodaje da Kosovo čeka i reforma tržišta rada koje bi trebalo čvršće da se poveže sa obrazovnim sistemom što bi smanjilo dramatično veliki broj mladih koji odlaze u inostranstvo.

Potpis ispod fotografije,

Kurti je u izbornoj noći slavio sa vršiteljkom dužnosti predsdenice Kosova Vjosom Osmani (levo) i pristalicama Samoopredeljenja

Ipak, iako su mu ciljevi bili slični i pre godinu i po dana, vlast mu nije dugo potrajala – srušili su ga tadašnji koalicioni partneri iz Demokratskog saveza Kosova (DSK).

Sada ima stabilniju većinu, ali i ideju kako da je dodatno osnaži.

„Poštovaćemo Ustav i zakone, sarađivaćemo i sa opozicijom jer ovo je bio zemljotres i treba da vidimo ko ga je preživeo.

„Ovi izbori su bili više od izbora, bili su referendum, a sada bih želeo da vidim poslanike više kao predstavnike naroda koji je za njih glasao na referendumu, nego kao predstavnike stranaka.”

U toj formulaciji krije se i Kurtijevo rešenje za najveću pretnju po trajnost njegove vlade – izbor predsednika Kosova.

Za naslednika Hašima Tačija neophodno je da bar dve trećine od 120 poslanika bude prisutno u sali kada se kroz tri kruga traži najpre većina od 81, pa u poslednjem krugu glasanja od 61 poslanika.

U slučaju neuspeha, ide se na nove parlamentarne izbore.

Kurti insistira da na to mesto bude izabrana trenutna vršiteljka ove dužnosti Vjosa Osmani i smatra da ga to neće koštati stabilnosti.

„Kosovo ima predsednika i mislim da Osmani treba da ostane na položaju jer radi dobre stvari u spoljnoj politici i integritetu institucija, izražavanju volje naroda.

„Mislim da će biti dovoljno glasova poslanika, i iz opozicije, koji će smatrati da je razumno ostati u sali i glasati, pa čak i protiv, a uz to neće imati interes da idu na izbore”, kaže Kurti.

Zbog svega toga, uprkos činjenici da mu je prvi mandat okončan posle 52 dana, Aljbin Kurti će na pitanje da li će ova vlada trajati pun mandat, jasno odgovoriti:

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Related posts