AmeriÄka vojska izvela prvi test let borbenog aviona F-16 kojim pilotira veÅ¡taÄka inteligencija
Tehnologija
| Izvor: Beta-AP
| 04.05.2024
|
access_time
14:05
Eksperimentalni narandžasto-beli borbeni avion F-16 kojim je upravljala veštaÄka inteligencija (AI), a ne pilot, provozao je ove nedelje 75-godišnjeg sekretara Ratnog vazduhoplovstva SAD Frenka Kendala.
AI je jedan od najvecÌih napredaka u vojnoj avijaciji od uvoÄenja na radaru slabo vidljivih letelica tehnologije “stelt” poÄetkom 1990-ih, na koju se oslonilo Ratno vazduhoplovstvo. Iako tehnologija AI nije u potpunosti razvijena, veÄ se planira flota sa više od 1.000 bespilotnih borbenih aviona, od kojih Äe prvi biti operativan do 2028. godine.
Simulacija borbe u vazduhu je ove nedelje bila prireÄena u vazduhoplovnoj bazi Edvards – ogromnom pustinjskom objektu gde je 1947. godine Äak Jeger (1923-2020) probio “zvuÄni zid”, a vojska razvila svoje najtajniju vazduhoplovno-svemirsku opremu. U tajnovitim simulatorima i zgradama sa slojevima zaštite od nadzora, nova generacija probnih pilota obuÄava AI da leti u ratu. Prvi Äovek Ratnog vazduhoplovstva Kendal je tu došao da vidi kako veštaÄka inteligencija leti u realnom vremenu i da izjavi da ima poverenja u njenu buducÌu ulogu u borbama u vazduhu.
“Bezbednosni rizik je to nemati. Mi sada moramo da to imamo” – rekao je Kendal za Asošijeted pres pošto je sleteo eksperimentalni avion. AP i NBC su dobili dozvolu da prisustvuju tajnom letu pod uslovom da zbog operativnih bezbednosnih razloga to necÌe objaviti dok let ne bude završen.
F-16 pod kontrolom veštaÄke inteligencije, nazvan “Vista”, provozao je Kendala uz munjevite manevre brzinom vecÌom od 900 kilometara na sat koji su stvarali pritisak na njegovo telo silom pet puta vecÌom od gravitacije. Avion je zadate manevre obavioi skoro “rame uz rame” s drugim F-16 kojim su upravljali piloti dok su oba aviona jurila na udaljenosti od 300 metara jedan od drugog, pletuÄi se jedan oko drugog pokušavajucÌi da nateraju protivnika u ranjiv položaj.
Na kraju jednosatnog leta, Kendal je iskoÄio iz pilotske kabine s velikim osmehom. Rekao je da je video dovoljno da bi veštaÄkoj inteligenciji koja još uÄi, verovao da cÌe odluÄiti da li cÌe ili ne u ratu lansirati oružje.
Mnogo je protivnika te ideje. StruÄnjaci za kontrolu naoružanja i humanitarne grupe duboko su zabrinuti da bi veštaÄka inteligencija jednog dana mogla samostalno da bombama ubija ljude bez daljih konsultacija s ljudima, i traže vecÌa ograniÄenja njene upotrebe.
“Široko je rasprostranjena i ozbiljna zabrinutost zbog ustupanja senzorima i softveru odluka o životu i smrti” – upozorio je MeÄunarodni komitet Crvenog krsta. Autonomno oružje “neposredan je uzrok zabrinutosti i zahteva hitan, meÄunarodni politiÄki odgovor” – reÄeno je dalje.
Kendal je rekao da cÌe uvek postojati ljudski nadzor u sistemu kada se koristi oružje.
Prelazak na avione sa AI je zbog bezbednosri pilota, cene i strateških sposobnosti. Ako SAD i Kina doÄu u sukob, na primer, današnja flota skupih lovaca s posadom bicÌe ranjiva zbog napretka obe strane u elektronskom ratovanju, u svemiru i sistemima protiv-vazduhoplovne odbrane. Kineske vazduhoplovne snage su ubrzale da nadmaše ameriÄke, a gomilaju i flotu letecÌeg bespilotnog oružja.
BuducÌi ratni scenariji predviÄaju rojeve ameriÄkih bespilotnih letelica koje izvode rani napad na odbranu neprijatelja da bi SAD dobile mogucÌnost da prodru u vazdušni prostor bez visokog rizika po živote pilota. Ali tu promenu takoÄe pokrecÌe novac. Ratno vazduhoplovstvo je i dalje u teškom položaku zbog kašnjenja proizvodnje i prekoraÄenja troškova za F-35 “Joint Strike Fighter” koji cÌe koštati procenjenih Äak 1,7 hiljada milijard dolara.
Manji i jeftiniji bespilotni mlaznjaci koje kontroliše veštaÄka inteligencija su put napred – rekao je Kendal.
Vojni operateri “Viste” kažu da nijedna druga zemlja na svetu nema AI mlaznjak poput njega, gde softver prvo uÄi na milionima podataka u simulatoru, a zatim testira svoje zakljuÄke tokom stvarnih letova. Ti podaci o performansama u stvarnom svetu se zatim vracÌaju u simulator gde ih AI ponovo obraÄuje da bi nauÄio više.
Kina ima veštaÄku inteligenciju, ali nema naznaka da je našla naÄin da pokrene testove aviona sa AI van simulatora. I, kao što i mlaÄi oficir prvo uÄi o taktici, neke lekcije se mogu nauÄiti samo u vazduhu – rekli su “Vistini” probni piloti.
“Dok zaista ne poletite, sve je to nagaÄanje” – rekao je glavni probni pilot Bil Grej. “I što vam je duže potrebno da to shvatite, to je duže potrebno pre da imate korisne sisteme” – dodao je on.
“Vista” je u septembru 2023. godine letela u prvoj probnoj borbi kontrolisanoj veštaÄkom inteligencijom, a od tada je bilo samo oko dvadesetak sliÄnih letova. Ali programi uÄe tako brzo iz svakog leta da neke verzije AI koje se testiraju na “Visti” vecÌ pobeÄuju pilote u borbi aviona u vazduhu.
Piloti u ovoj bazi su svesni da u nekim aspektima možda obuÄavaju svoje zamene ili oblikuju buducÌnost u kojoj Äe ih biti potrebno manje.
Ali kažu da ne bi želeli da budu na nebu protiv protivnika koji ima letelice koje kontroliše veštaÄka inteligencija ako SAD takoÄe nemaju takvu svoju flotu.
“Moramo da nastavimo da trÄimo i to brzo” – rekao je Kendal.
Teme
Tehnologija
Novo
Dnevni evropski servis
Å ta drugi Äitaju
Zabava
Kina sutra lansira lunarnu sondu Äang'e-6
U slikama
Trke konja, Kentaki