Tranzicija
| Izvor: Beta
| 29.08.2024
|
access_time
17:30
Američke rudarske i kompanije za reciklažu baterija žure da dobiju državne kredite zbog strepnje da će republikanski kandidat Donald Tramp, ukoliko ponovo postane predsednik, blokirati finansiranje proizvodnje litijuma, nikla i drugih sirovina potrebnih za energetsku tranziciju.
Rudarskoj industriji je zbog nižih cena sirovina i pada prodaje električnih vozila potrebna podrška Vašingtona za rast i suprotstavljanje kineskoj tržišnoj manipulaciji, kako je Zapad opisuje.
Privatni finasijeri nisu spremni da rizikuju i ulože u američku tradicionalno konzervativnu rudarsku industriju, piše danas Rojters (Reuters).
Kancelarija za kreditne programe (LPO) američkog Ministarstva energetike je tokom mandata predsednika SAD Džozefa Bajdena dodelila oko 25 milijardi dolara uslovljenih zajmova ukupno 21 kompaniji.
Među njima su kompanije Litijum Amerikas (Lithium Americas), Ionir (Ioneer), Li-Sajkl (Li-Cycle) i druge koje planiraju izgradnju postrojenja za reciklažu baterija ili preradu litijuma i drugih minerala potrebnih za proizvodnju električnih vozila.
Za ovakve državne kredite i dalje su potrebna konačna odobrenja, što dosta traje. Prosečan LPO zajam iznosi milijardu dolara i svaki pre odobrenja kontroliše kancelarija i vladini inženjeri, finansijski stručnjaci, pa čak i sekretarka za energetiku Dženifer Granholm.
Tramp obećava da će “ukinuti mandat električnim vozilima” a bivši zvaničnici njegove administracije su izneli u dokumentima Projekat 2025 planove da se LPO zatvori.
Zbog toga rudarske kompanije i one za reciklažu žure da što pre realizuju i dobiju potrvde za zajmove pre nego što Bajden napusti funkciju za pet meseci.
Neke će verovatno, piše Rojters, ostati praznih ruku s obzirom na kratak vremenski okvir a bez tih pozajmica bi mnogi domaći projekti proizvodnje važnih resursa mogli biti zamrznuti.
Analitičari navode da bi to razorno uticalo na zapadni lanac snabdevanja električnim vozilima u vreme kada rivali povezani sa Pekingom povećavaju tržišni udeo preplavljujući globalna tržišta jeftinim zalihama metala.
Tramp je pokušao da se distancira od Projekta 2025, iako su veliki deo teksta koji se odnosi na energiju napisali pomoćnici iz njegovog prvog mandata.
Članovi osoblja LPO-a rekli su podnosiocima prijava da neće moći da finaliziraju veliki broj kredita pre januara te će većina onih koji traže zajam morati da se ponovo obrate sledećem predsedniku.
Izborni timovi Trampa ali ni demokratske kandidatkinje za predsedničke izbore u decembru Kamale Haris nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Američko ministarstvo energetike, koje kontroliše LPO, saopštilo je da program zajma “obezbeđuje most za likvidnost američkim preduzetnicima i inovatorima oko 20 godina” i smatra “odgovorno upravljanje novcem poreskih obveznika” ključnim prioritetom.
Očekuje se da će Haris, koja je glasala za Zakon o smanjenju inflacije 2022. godine, nastaviti mnoge klimatske politike koje sprovodi Bajden, iako su njeni saradnici rekli Rojtersu da nije strateški opredeljena u vezi sa energetskim predlozima.
LPO sada zapošljava oko 400 ljudi, u odnosu na 90 u vreme kada su Bajden i Haris stupili na dužnost u januaru 2021.
Tramp je izdao samo jedan LPO zajam tokom svog prvog mandata tako što je odobrio kredit Gruziji za nuklearni projekat.
Veliki deo neizvesnosti u vezi sa Trampovim drugim mandatom, prema izvorima, usredsređuje se na to kako će on sprovesti finansiranje delova IRA-e, koja je povećala finansiranje LPO-a.
Iako Tramp nije mogao jednostrano da zatvori LPO pošto se finansira iz Kongresa, mogao je da uspori proces preuzimanja kredita do te mere da kompanije odustanu od njega.