Ekonomija
| Izvor: Beta-AP
| 09.08.2023
|
access_time
23:10
Predsednik SAD Džozef Bajden potpisao je u sredu izvršnu uredbu kojom će se blokirati i regulisati visokotehnološke investicije SAD koje idu ka Kini za napredne kompjuterske čipove, mikro-elektroniku, kvantne informacione tehnologije i veštačku inteligenciju.
AP ocenjuje da je to znak sve veće napetosti između dve najveće svetske sile.
Visoki zvaničnici administracije rekli su da je to radi nacionalne bezbednosti, a ne iz ekonomskih interesa i da su kategorije koje urwdba pokriva uske.
Uredba ima za cilj da otupi sposobnost Kine da iskoristi američka ulaganja u svoje tehnološke kompanije za nadogradnju svoje vojske, a da se očuva širi nivo trgovine koja je od vitalnog značaja za ekonomije obe zemlje.
Čini se da su Sjedinjene Države i Kina sve više zaključane u geopolitičkom nadmetanju. Zvaničnici Bajdenove administracije insistirali su da SAD nemaju interesa da se “odvoje” od Kine, ali da ograničavanjem izvoza naprednih kompjuterskih čipova, nastoje da ograniče ulaganja u Kinu i zadrže proširene carinske tarife koje je postavio predsednik Donald Tramp.
Bajden je nagovestio da je kineska ekonomija u teškoćama i da su njene globalne ambicije ublažene jer su SAD obnovile svoje saveze sa Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Evropskom unijom. Administracija se konsultovala sa saveznicima i industrijom u oblikovanju Bajdenove uredbe.
Zvaničnici kađu da je Kina iskoristila američka ulaganja da podrži razvoj oružja i modernizuje svoju vojsku. Nova ograničenja bi dopunila kontrolu izvoza naprednih kompjuterskih čipova koji su najavljeni prošle godine.
U julu je Senat Kongresa SAD dodao Zakonu o ovlašćenju za nacionalnu odbranu zahteve za praćenje i ograničavanje investicija u zemljama koje izazivaju zabrinutost, uključujući Kinu.
Uz niz problema zbog mešunarodno političkih razika, SAD zameraju što je Kina podržala Rusiju posle njene invazije na Ukrajinu 2022. godine, iako je Bajden primetio da se to prijateljstvo nije proširilo na isporuku oružja.
Američki zvaničnici dugo su signalizirali predstojeću izvršnu naredbu o ulaganju u Kinu, ali je nejasno da li će finansijska tržišta to smatrati zasebnim korakom ili kontinuiranom eskalacijom tenzija i to u vreme pogoršavanja odnosa.
Elejn Deženski, viša direktorka u Fondaciji za odbranu demokratije je rekla da “američke i multinacionalne kompanije već preispituju rizike ulaganja u Kinu”.
“Takozvani zakoni o ‘nacionalnoj bezbednosti’ i ‘protiv špijunaže’ u Kini koji ograničavaju rutinsku i neophodnu korporativnu dužnu pažnju i poštovanje, već su imali zastrašujuć efekat na direktne strane investicije strane američkih i drugih kompanijea. To hlađenje sada može da se pretvori u duboko zamrzavanje” dnosa, ukazala je ona.
Snažan ekonomski rast Kine posrnuo je po završetku pandemije korona virusa.
U sredu je njen Nacionalni zavod za statistiku prijavio deflaciju – pad potrošačkih cena od 0,3 odsto u julu u odnosu na pre godinu dana. Taj nivo deflacije ukazuje na nedostatak potražnje potrošača u Kini koji bi mogao da ometa rast.
Direktne strane investicije u Kinu opale su za 89 odsto u odnosu na prethodnu godinu i u drugom kvartalu ove godine bile 4,9 milijardi dolara po podacima Državne uprave za devize.
Veruje se da većinu stranih investicija donose kineske kompanije i da se maskiraju stranim novcem da bi se dobile poreske olakšice i druge beneficije, kažu kineski istraživači.
Strane poslovne grupe kažu da globalne kompanije prebacuju investicione planove u druge zemlje.
Strane kompanije izgubile su poverenje u Kinu poslle strožih bezbednosnih kontrola i nenesprovoođenja obećanih reformi. Pozivi predsednika Sija i drugih za jačanje domaćeg “ekonomskog samopouzdanja” su strane investitore doveli u nedoumicu o njihovoj budućnosti u kineskoj ekonomiji kojom dominira država.