Brnabić uložila rezervu na Deklaraciju sa samita EU – Zapadni Balkan

Premijerka Srbije Ana Brnabić uložila je u Briselu rezervu na Deklaraciju usvojenu na samitu Evropska unija – Zapadni Balkan, navodeći da usklađivanje sa tim dokumentom ne znači bilo kakvo priznanje kosovske nezavisnosti od Beograda, javila je Radio-televizija Srbije.

Povodom sinoć usvojene Deklaracije lidera EU i njenih država članica, sa kojom su se saglasili svi partneri Unije sa Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, Brnabić je navela da se Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije, sa Implementacionim aneksom iz Ohrida, “smatra prihvatljivim jedino u kontekstu koji se ne odnosi na bilo kakvo de fakto ili de jure priznavanje Kosova”.

“Srbija, posvećena procesu evropske integracije i pregovorima, generalno se, sa rezervama, usklađuje sa Deklaracijom iz Brisela, usvojenom na samitu EU-Zapadni Balkan 13. decembra 2023. kao političkom izjavom i pravno neobavezujućim dokumentom”, navodi se u tekstu koji je Brnabić predala Evropskoj uniji.

U tekstu se dodaje da usklađivanje Srbije sa Deklaracijom “ne utiče na činjenicu da Kosovo i Metohija ostaje integralni deo teritorije Srbije pod međunarodnom upravom, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN”.

“Gore pomenuti dokument ne predstavlja pravno obavezujući ugovor po međunarodnom pravu. Srbija naglašava da usklađivanje (sa Deklaracijom) nikako ne znači priznavanje članstva takozvanog ‘Kosova’ u UN, sistemu organizacija i agencija UN, niti takozvanog teritorijalnog integriteta takozvanog ‘Kosova'”, navodi se u tekstu.

U Deklaraciji se, između ostalog, navodi da lideri EU i njenih država članica od Beograda i Prištine očekuju “konstruktivan angažman da bi se postigao brzi napredak u normalizaciji njihovih odnosa, što je od ključnog značaja za bezbednost i stabilnost celog regiona”.

“Apelujemo na strane da bez daljih odlaganja ili preduslova potpuno sprovedu Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Implementacioni aneks, kao i sve ranije sporazume. Takođe očekujemo da strane nastave da ulažu kontinuirane napore na smanjenju napetosti shodno zahtevima EU i da se uzdrže od jednostranih i nekoordinisanih delovanja koja bi mogla da dovedu do daljih napetosti i nasilja, kao i od retorike koja ne pogoduje normalizaciji odnosa”, piše u Deklaraciji.

U poslednjoj, 35. tački Deklaracije piše da lideri EU i njenih država članica “pozdravljaju činjenicu da se partneri sa Zapadnog Balkana usaglašavaju sa gore pomenutim tačkama”.