Danas redovna sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) raspravljaće danas o novom, šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša (Antonio Guterres) o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK), a i Srbiju i Kosovo na sednici će predstavljati predsednici.

Sednica Saveta bezbednosti UN o radu UNMIK-a, koja će početi u 16.00 po centralnoevropskom vremenu, biće održana u vreme pojačane zategnutosti između Beograda i Prištine, čemu doprinose sporenja oko upotrebe dinara na Kosovu i oko upravljanja većinski srpskim opštinama na severu Kosova, kao i procedura prijema Kosova u Savet Evrope.

Srbiju će na sednici predstavljati predsednik Aleksandar Vučić, a Kosovo predsednica Vjosa Osmani-Sadriu.

U izveštaju za period od 19. septembra 2023. do 15. marta 2024. godine, koji će na sednici predstaviti šefica UNMIK-a Karolin Zijade (Caroline Ziadeh), Gutereš je naveo da “snažno osuđuje ozbiljan bezbednosni incident 24. septembra u selu Banjska, koji je doveo do tragičnog gubitka života”.

“Pozivam na okončanje istraga i na privođenje pravdi počinilaca bez odlaganja”, naveo je Gutereš povodom sukoba naoružane grupe Srba i kosovske policije.

U izveštaju, za koji je Vučić rekao da ne odražava pravu sliku na terenu, Gutereš je takođe izrazio zabrinutost zbog primene novog kosovskog propisa kojim se zabranjuje upotreba dinara u gotovinskim transakcijama, navodeći da je to uticalo na ekonomska i socijalna prava nevećinskih zajednica, a posebno najugroženijih ljudi na Kosovu.

“Pozivam da se hitno razgovara o otvorenim pitanjima u okviru dijaloga uz posredovanje Evropske unije, radi osiguranja poštovanja i zaštite prava svih pogođenih zajednica i najugroženijih grupa”, dodao je Gutereš povodom zabrane upotrebe dinara na Kosovu.

Gutereš je pozdravio napredak postignut krajem 2023. u primeni sporazuma postignutih uz posredovanje Evropske unije, uključujući primenu mape puta u oblasti energetike iz 2022. i carinskog sporazuma i omogućavanje recipročne slobode kretanja za vozila između Kosova i Srbije.

On je, međutim, pozvao Beograd i Prištinu da potvrde posvećenost dijalogu uz posredovanje Evropske unije i da u potpunosti primene sve postojeće sporazume, navodeći da obe strane “treba da zadrže otvoren i inkluzivan pristup”.

Povodom podnošenja peticija za opoziv predsednika četiri većinski srpske opštine na severu Kosova, Gutereš je istakao važnost hitnog održavanja vanrednih lokalnih izbora u tim mestima, uz učešće kosovskih Srba, kako bi se smanjile tenzije i krenulo napred.

Gutereš je u izveštaju pozdravio odluku kosovske vlade da primeni presudu Ustavnog suda Kosova iz 2016. o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani, navodeći da je to “korak ka izgradnji poverenja među svim zajednicama na Kosovu”.

Pozdravio je i prvi sastanak Radne grupe za nestala lica od 2021. godine, održan 31. januara 2024. godine, i dodao da poziva obe strane da nastave sa angažmanom na postizanju napretka po tom važnom pitanju, u skladu sa Deklaracijom o nestalim osobama, koju su prihvatile u dijalogu uz podršku EU.

Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, to telo je do 2018. o Kosovu raspravljalo četiri puta godišnje. U 2019. su bile tri sednice SB UN o Kosovu, dok se od 2020. održavaju po dve sednice godišnje, u aprilu i oktobru.