Danas slavim 97. rođendan, rasprodajem sve što imam

Vidosava

Teslu je moja majka nagovarala da prihvati pomirenje sa Pupinom. – Da nije bilo Tesle ne bi bilo struje u ovom obliku, a bez Pupina bili bismo bez rendgena, telefona…

Vidosava Janković, penzionisani profesor beogradskog univerziteta na Filološkom fakultetu, slavi danas 97. rođendan. Rođena je 6. marta 1919. u Rimu. Kćerka je diplomate Radoja Jankovića koji je između dva svetska rata bio generalni konzul Kraljevine Jugoslavije u Čikagu i Njujorku. Lično je poznavala Mihajla Pupina, jednog od najznačajnijih svetskih naučnika, inače bliskog prijatelja njenih roditelja Radoja i Natalije. Vidosava živi u Beogradu na drugom spratu zgrade, preko puta Tašmajdanskog parka, u Bulevaru Kralja Aleksandra. Povod za intervju je izložba o radu i životu Mihajla Pupina u Istorijskom muzeju Srbije, koja će zbog velikog interesovanja biti otvorena do kraja juna, a moguće je i do kraja godine. Jer, Vidosava je odrastala uz Pupina.

Pupinova ćerka Vava je zbijala šale i na sahrani oca; sukob Tesle i Pupina zbog radio-aparata i Italijana Markonija

Šta posebno pamtite iz susreta sa Pupinom?

Upoznala sam ga 1931. u mojoj 12. godini. Poznavala sam i njegovu kćerku Vavu. Bila je udata za Amerikanca, finog gospodina, koji je politički i naučno bio beznačajan. Vava je bila duhovita i u najozbiljnijim situacijama. Evo jedne njene šale: Kad je Pupin ležao mrtav i otkriven u velikoj katedrali „Sen Patrik” u Njujorku Vava je kazala mojoj majci: „Vidite gospođo Janković, kad budemo htele lepo da izgledamo otići ćemo kod ovoga čoveka koji priprema mrtvace za sahranu da nas lepo uredi”.

Da li ste poznavali Nikolu Teslu?

Teslu nikada nisam ni videla. Kad su moji roditelji odlazili kod njega bila sam suviše mala da me vode sa sobom. Teslu znam samo po priči roditelja. Moja majka je Teslu, u razgovoru sa prijateljima, predstavljala kao velikog gospodina. Bio je izuzetno fin i šarmantan, posebno prema damama, a bio je, na određen način, boem. Stanovao je u hotel „Njujorker” u Njujorku. Nikad nije jeo meso, ali je voleo „sok od mesa”, odnosno supu. Sa Pupinom nije govorio skoro 50 godina, ali je od mojih roditelja često tražio da mu kažu kako je Pupin.

Zašto su se posvađali Pupin i Tesla?

Ja se nisam ni rodila kada su njih dvojica zaćutali. Priču sam čula od roditelja. Njih dvojica su bili i ostali najveći naučnici sveta. Da nije bilo Tesle ne bi bilo ni struje u ovom obliku, a da nije bilo Pupina ne bi bilo radara, sonara, rendgena, mobilnih telefona. Pupin je osnivač američke agencije NASA… Do svađe je došlo zbog trećeg čoveka – Italijana Markonija.

Šta se dogodilo?

Tesla je tvrdio da je on, a ne Markoni, konstruisao radio-aparat. Na nekom naučnom sudu Pupin je stao na stranu Markonija, a ne Tesle. Jer, Markoni je uspeo da ubedi članove naučnog suda da je on, a ne Tesla pronašao formulu za sistem radio-aparata. I Tesla se, posle toga, jako naljutio na Pupina, pa je njihovo ćutanje trajalo pola veka, do sudnjeg dana Pupina. Moji roditelji su, potpuno, bili na strani Tesle. Moja majka je uspela, pred Pupinovu smrt, da pomiri dvojicu najvećih Srba svih vremena.

Kako je do toga došlo?

Pupin je početkom 1935. bio teško bolestan, pa je kćerki Vavi kazao da zove moju majku i zamoli je da dovede Teslu do njega u bolnicu. Po Pupinu, jedino je moja majka mogla da dovede Teslu do njega. Pupin nije hteo da ode „Bogu na istinu” posvađan sa Teslom. Ali, nije bilo lako ubediti Teslu da, uprkos svom tvrdokornom stavu da ne želi kontakt sa Pupinom, ipak to učini. Borba moje majke i Tesle trajala je celo pre podne. I, najzad, posle dugih priča i Tesline šetnje po sobi, prihvatio je molbu moje majke: otišli su u bolnicu gde je ležao Pupin.

Šta se tada dogodilo?

Moja majka je uvela Teslu u sobu i obratila se Pupinu: „Gospodine profesore, Tesla je došao da se vidi sa Vama”! Onda je primetila kako obojica imaju suze u očima. Tada je izašla iz sobe i oni su ostali sami. Posle, ne više od 15 minuta, Tesla je izašao, a Pupin je, ubrzo posle toga zauvek zatvorio oči.

Šta možete da kažete o knjizi „Dani i godine”?

To je autobiografska knjiga moga oca Radoja Jankovića o svim njegovim značajnijim susretima. Prvi put je objavljena 1926. U knjizi moj otac „govori” o svima sa kojima se družio. Kad se vide ta imena vidi se kakav je i on čovek bio. Tu su: Vladislav Petković Dis, major Dragutin Gavrilović, legendarni branilac Beograda, Rastko Petrović, Miloš Crnjanski… Razmenjivao je pisma sa Andrićem i Meštrovićem. Bio je prijatelj sa kraljem Aleksandrom, sarađivao je sa Milanom Stojadinovićem, sa američkim predsednikom Ruzveltom, sa albanskim kraljem Zogom… Knjiga je korišćena u Americi za snimanje niza filmskih serijala. U njoj je opisan Prvi svetski rat.

Koga imate od rodbine?

Gotovo nikoga. Svi Srbi, po ocu, poginuli su u ratovima, a po majci sam Jevrejka, pa ni njih više nemam.

Kako sada živite?

Imam skromnu penziju od 31.000 dinara. Sva sreća što je moja majka mnogo toga kupovala, pa sad ja to rasprodajem. Nadam se da ću umreti pre nego što dođem do poslednjeg predmeta za prodaju.

Ko vam pomaže u kućnim poslovima?

Imam pomoć. Dve žene su, naizmenično, uz mene. One su skromne, pa nekako sve to preživljavamo.

Zaboravila udato prezime!

Da li ste bili udati?!

Jesam, ali to je bilo odavno. Bio je to brak bez dece. Čak sam Pavlovo prezime zaboravila. A ne, setila sam se. Prezivao se Knežević. Bio je iz Užica. Žao mi je samo što nismo imali decu. Nisam mogla ni da ih usvojim, jer stalno sam radila na fakultetu.

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.