Debata: Za energetsku tranziciju su potrebne inovacije u politici, društvu, obrazovanju

Energetska tranzicija nije samo tehnološki izazov, nego zahteva i političke, organizacione i društvene inovacije, ocenili su danas stručnjaci na debati koju je organizovala Evropska klimatska fondacija.

Docent Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Jelena Stojković Terzić rekla je da je energetska tranzicija kompleksna transformacija u kojoj inovacije u jednoj oblasti pokreću promene u drugim.

Ona je istakla da političke inovacije, odnosno promene politika i regulative, stvaraju okruženje za tehnološke inovacije, a da uspeh energetske transformacije zavisi i od angažmana javnosti.

“Moramo imati na umu da tehnološka inovacija mora biti napravljena za ljude, imajući u vidu sve zajednice, uključujući one s niskim primanjima”, rekla je Stojković Terzić na debati “Kakva vrsta inovacije je potrebna da zakoračimo u novu energetsku eru?”.

Kada se govori o tehnologiji obnovljivih izvora energije, ona je istakla da se ne može samo razmišljati o tome kako proizvesti energiju, nego i kako je skladištiti i integrisati u mreže, a to je jedan od najvećih problema trenutno u Srbiji.

“Moramo razmišljati o inovacijama u tehnologiji baterija, kao i o modernizaciji mreža. U Srbiji je infrastruktura stara i postaje najveća prepreka za integraciju obnovljivih izvora energije”, rekla je Stojković Terzić.

Ona je istakla važnost energetske efikasnosti i načina na koji se troši struja, ali je dodala da ljude u Srbiji ne zanima mnogo ta tema jer imaju najjeftiniju struju u Evropi.

“Oni uključe klimu i otvore prostor, znaju da će razlika u računu za struju biti mala i nije ih briga. Nemaju motiv da smanje potrošnju”, rekla je Stojković Terzić, dodajući da je potrebno da država da neke podsticaje koji će motivisati ljude jer su oni ti koji pokreću promene i sprovode energetsku tranziciju.

Bivši direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač izjavio je da ne nedostaju tehnološke inovacijame niti finansijska sredstva za energetsku tranziciju, ali da su potrebne hrabre političke odluke i organizacione promene u društvu i državi.

Problem s organizacionim inovacijama je posebno izražen u zemljama koje nemaju demokratsku tradiciju, ali se javlja i u zapadnoj Evropi.

Kopač je poseban naglasak stavio na ulogu lokalnih zajednica u transformaciji, ocenivši da su za različita okruženja potrebni različiti pristupi.

On je ukazao i da niko ne govori o mesu, iako sva mesna industrija na svetu proizvodi približno isto ugljen-dioksida kao i sav saobraćaj.

Klimatolog Lučka Kajfež Bogataj, dobitnica Nobelove nagrade, upozorila je da nema vremena i da je svet već zakasnio za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni, ali da još nije kasno da se zaustavi na dva stepena.

Ocenivši da postoji mnogo obećavajućih tehnologija u oblasti klimatskih promena, Kajfež Bogataj je rekla da je potrebno raditi na komercijalizaciji tehnologija i rešenjima koja su pristupačna ljudima.

Ona je ukazala na problem nedostatka društvenih inovacija.

“Ljudi nisu obrazovani u toj oblasti. Potrebne su nam inovacije u smislu obrazovanja, ne dece, nego donosioca odluka jer su oni ključni”, rekla je Kajfež Bogataj.

Dija Deb, izvršna direktorka naučne laboratorije Majndvorks (Mindworks) međunarodnog udruženja Grinpis, rekla je da živimo u svetu multikriza i da se ljudi osećaju bespomoćno, što dovodi do njihovog poricanja problema.

Deb je rekla da za uvođenje inovacija u energetski sektor nisu potrebni samo obrazovanje ili informisanost, nego i suočavanje s emocijama ljudi, pre svega njihovim osećajem bespomoćnosti i ljutnje.