Đedović Handanović: Srbija nastavlja unapređenje energetskog sektora

U srpskoj energetici u poslednje dve godine urađeno je više nego ikada po pitanju stabilnosti snabdevanja i zaštite životne sredine i nastavićemo da sprovodimo reforme i unapređujemo energetski sektor kako bismo osigurali energetsku nezavisnost, veću energetsku bezbednost i podršku tranziciji ka čistim izvorima energije, izjavila je danas ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

“Energetska zajednica označila je Srbiju kao lidera u sprovođenju reformi u 2023. godini, u kojoj smo ostvarili smo najveći napredak od svih ugovornih strana, sa više od 63 odsto ispunjenih obaveza. Što se tiče dekarbonizacije energetskih sektora, učinak Srbije u vezi sa energetskom efikasnošću bio je 79 odsto, sa obnovljivim izvorima energije 63 odsto i upravljanjem 61 odsto, što su najviši rezultati u Energetskoj zajednici. To je još jedna potvrda velikog posla koji je urađen u energetici i konkretnim koracima kojima Srbija realizuje svoje ciljeve i obaveze u vezi sa klimatski neutralnom budućnošću”, rekla je ministarka na sednici skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kojoj je prisustvovao direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.

Naglasila je da je rezultat prvih sprovedenih aukcija za tržišne premije za OIE više od milijardu evra u devet zelenih elektrana, kapaciteta većeg od 700 MW, od kojih će šest biti na mreži već ove godine, kao i dvostruko niža cena električne energije koja je ostvarena ovim procesom u tom trenutku.

“U drugom krugu aukcija, ove godine, ponudićemo kapacitet od oko 400 MW, što će zavisiti od analiza koje tek treba da sprovedemo. Ove nedelje se otvara i vetropark ‘Krivača’ koji je izgrađen bez podsticaja, što pokazuje da smo napravili dobar regulatorni okvir i ambijent za investicije”, kazala je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, sledeće godine na mreži će se naći prva vetroelektrana u vlasništvu EPS, vetropark “Kostolac”, kapaciteta 66 MW, a u narednih nekoliko godina kroz strateško partnerstvo biće izgrađen i 1 GW samobalansirajućih solarnih elektrana, koji će biti u vlasništvu EPS-a.

“Izvesno je da ćemo u ovoj godini gotovo završiti izradu tehničke dokumentacije za projekat reverzibilne hidroelektrane ‘Bistrica’, što će omogućiti početak pripremnih radova u sledećoj godini. Vlada Japana je stala iza projekta,a Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) formalizovala je odluku da učestvuje u projektu”, navela je ona.

Podsetila je i da je krajem aprila pušteno u rad postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrane “Nikola Teasla” (TENT) A, vrednosti 215 miliona evra, koje je najveći ekološki projekat u nekoj termoelektrani u Evropi, a treći u svetu.

“Sledeće godine pustićemo u rad isto postrojenje u TENT B, koje je trenutno na 75 odsto završetka projekta. Time ćemo staviti tačku na pitanje emisija štetnih gasova na EPS-ovim velikim blokovima u TENT-u i Kostolcu koji proizvode više od 90 odsto struje iz termoelektrana i na koje možemo da se oslanjamo dok ne uvedemo više OIE”, rekla je Đedović Handanović.

Dodala je i da je prošle godine oko 10.000 domaćinstava povećalo svoju energetsku efikasnost uz podršku države, a da će ove nedelje potpisati nove ugovore sa 137 jedinica loklane samouprave za nove podsticaje.

“Subvencije će pokrivati i do 65 odsto projekta, dok će za energetski ugrožene kupce i one koji nemaju dovoljno sredstava, one će ići i do 90 odsto, što je novina na ovom javnom pozivu”, navela je ministarka.

Kada je reč o tržištu električne energije i integraciji, kako je navela, Srbija je ispunila 83 odsto svojih obaveza i jedini je partner na Zapadnom Balkanu koji ima funkcionalno i tržište dan unapred i unutardnevno tržište.

U pogledu energetske bezbednosti, Srbija je takođe najbolja među ugovornim stranama Energetske zajednice i za naftu njen učinak iznosi 58 odsto, a za električnu energiju 80 odsto, kolika je takođe i usklađenost u smislu postupanja nadležnih organa, dodala je ministarka.

Đedović Handanović je navela da će do kraja godine biti završeni rezervoari nafte u Smederevu, što je, istakla je, veoma važno za stabilnost snabdevanja naftom i podizanje obaveznih rezervi ovog energenta.

U vezi sa regulatornim okvirom ministarka je navela da će Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Vlada usvojiti u što kraćem roku, kao i da se pripremaju nove izmene Zakona o energetici.