Demostat: Raste plata, a rastu i cene

U Srbiji su zarade u poslednjih petnaestak godina uvećane skoro tri puta, a istovremeno je rasla i vrednost potrošačke korpe, samo nešto sporijim tempom, ali veliki deo rasta plata je posledica inflacije, preneo je Demostat.

I statistička tabela i sopstveno iskustvo ne potvrđuju da je tokom, gotovo decenije ipo, standard dvostruko ili trostruko uvećan.  

“Nikad veće”, kako tvrde predstavnici vlasti, povišice prosečnih, a posebno minimalnih plata nisu dovoljne da reše problem građana koji su u riziku od siromaštva, jer ako i kad pokriju minimalnu potrošačku korpu, kreiranu za tročlano domaćinstvo, ukoliko je samo jedna osoba zaposlena, ta porodica živi ispod linije siromaštva.Od zemalja u regionu, najveću prosečnu platu u maju ove godine (što je poslednji objavljeni podatak) imali su Slovenci, 1.502 evra, a kod njih je i najviši iznos minimalne zarade – 949 evra.

Slede Hrvati sa prosekom od 1.324 evra i sa 677 evra minimalca. Srbija je na trećem mestu po prosečnoj neto zaradi od 856 evra, ali je od osam rangiranih zemalja prema visini minimalne zarade na petom mestu, ispred je, osim slovenačkih i hrvatskih radnika još i Republika Srpska gde je najniža plata 461 i Crna Gora sa 450 evra.

Ono čime se zvaničnici nisu bavili je medijalna zarada u Srbiji, koja je u maju ove godine iznosila 77.579 dinara, što znači da polovina zaposlenih ima primanja koja idu do tog iznosa.

Ako je, ne računajući oko pola miliona neformalno zaposlenih, uglavnom u poljoprivredi, u registrovanom radnom odnosu 2,37 miliona ljudi, to znači da blizu 1,2 miliona radnika jedva sastavlja kraj sa krajem, ukoliko su jedini zaposleni u porodici.