Digitalno nasilje i Telegram: Osvetnička pornografija i zloupotreba intimnih snimaka – i kako se zaštititi

  • Lazara Marinković
  • BBC novinarka

osvetnička pornografija ilustracija

Autor fotografije, BBC/Getty

Jelena* iz Beograda je imala 30 godina kada ju je neko izmanipulisao – na Instagramu se predstavljao kao bivši dečko, a potom sa hiljadama ljudi na internetu podelio njene intimne snimke.

„Osećala sam se užasno, kao da sam silovana”, kaže Jelena* za BBC.

Strah, krivica, stid, ucene, depresija i suicidne misli – kroz sve to godinama prolaze žrtve osvetničke pornografije u Srbiji.

Krivični zakon u Srbiji ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao krivično delo, ali su njime obuhvaćena druga dela koja spadaju u tu vrstu povrede prava.

Po službenoj dužnosti gone se samo slučajevi dečije pornografije, proganjanja, ucena ili polnog uznemiravanja, dok za objavljivanje i deljenja tuđih snimaka bez dozvole – što je često slučaj kod osvetničke pornografije – žrtva mora da pokrene privatnu tužbu.

„To treba menjati jer se nasilje prema ženama i devojkama sve više dešava u digitalnom i onlajn prostoru, dobija nove razmere i može da nanese teške povrede prava”, kaže za BBC pravnica Dijana Malbaša iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).

Ova organizacija pruža pravnu, psihološku i druge vrste pomoći ženama žrtvama nasilja.

Ljudi imaju slobodu da žive vlastiti seksualni život kako žele i da razmenjuju šta žele, ali čak i kada nekome verujete 100 odsto, upozorava pravnik Đorđe Krivokapić, ne postoji garancija da slika koju ste poslali nekoliko godina neće biti objavljena.

Do toga, dodaje, može doći i bez kršenja poverenja, već kad neko hakuje vaš uređaj ili kompaniju koja prikuplja i čuva vaše podatke.

„Treba uvek računati na taj rizik. Svi moraju da budu svesni da internet sve pamti”, kaže za BBC Krivokapić, suosnivač Šer fondacije (SHARE) koja se bavi zaštitom digitalnih prava.

Iz Posebnog tužilaštva za visoko tehnološki kriminal apeluju na korisnike društvenih mreža da posebno povedu računa o zaštiti ličnih podataka.

I da, navode, „izbegavaju objavljivanje, razmenu ili drugi oblik stavljanja na raspolaganje svojih podataka drugim licima, kao i audio, foto i video materijala koji može biti zloupotrebljen”.

Tokom 2020. zabeležen je veći broj prijava nego u 2019. za krivična dela koja se tiču zloupotrebe intimnih slika i snimaka, pokazuje evidencija Tužilaštva.

Potpis ispod fotografije,

Osvetnička pornografija i zloupotreba privatnih intimnih snimaka su sve prisutniji oblici digitalnog nasilja koji u mnogo većoj meri pogađaju žene

Šta je osvetnička pornografija?

Pored uznemiravanja na društvenim mrežama, digitalnog proganjanja i hakovanja, osvetnička pornografija je sve prisutniji oblik digitalnog nasilja koji u mnogo većoj meri pogađa žene, objašnjava Mirjana Mitić socijalna radnica iz AŽC-a.

„Osvetnička pornografija je svako neovlašćeno snimanje, ali i neovlašćeno deljenje, kao i pretnje deljenja eksplicitnog sadržaja sa seksualnim karakterom za koje je data saglasnost za snimanje ali ne i za distribuciju istog”, kaže Mitić.

Najčešće se javlja posle prekida partnerske veze, ali i u drugim situacijama – distributer tog sadržaja može biti osoba koju žrtva čak ni ne poznaje, dodaje ona.

Svaka deseta srednjoškolka je doživela da neko objavi njene fotografije ili video snimke, koje su poslale privatno i bez saglasnosti da se dele dalje.

Devojke su bile izloženije ucenama – da će njihove privatne informacije ili snimci biti objavljeni ukoliko ne pristanu da urade nešto seksualne prirode zauzvrat.

U poređenju sa dečacima, devojke češće dobijaju seksualizovane komentare u onlajn svetu.

Termin „osvetnička pornografija” – kojom se ovakav vid nasilja najčešće opisuje – može biti relativizujući, upozoravaju iz AŽC, jer upućuje na to da se nasilnik sveti žrtvi za nešto što je ona ranije učinila.

Slučaj Telegram grupa u Srbiji i na Balkanu – šta se desilo

Početkom marta 2021. obelodanjeno je da na aplikaciji Telegram postoji skoro desetak grupa u kojima desetine hiljada pretežno muškaraca sa područja Balkana razmenjuje različite pornografske sadržaje.

Potpis ispod fotografije,

Neke od desetina domaćih Telegram grupa za razmenu pornografije su i dalje aktivne, otvaraju se i nove, a neke su ugašene od kako je slučaj dospeo u javnost

Najveća grupa među njima – EX YU Balkanska soba, imala je oko 36.000 članova, a u međuvremenu je ograničen pristup istoriji prepiske i ranije objavljenog sadržaja.

BBC je imao uvid u ovu i u sadržaj ostalih grupa, od kojih su neke posvećene određenim gradovima – pa tako ima grupa za Beograd, Niš, Šumadiju i druge delove Srbije.

U njima se mahom dele pornografski video snimci i fotografije žena i devojaka.

Dele se i privatni snimci seksualnih odnosa ili oni preuzeti sa porno sajtova, kao i fotografije i video klipovi iz privatnih poruka na Instagramu.

Staša Ivković, jedna od devojaka koja je javnost upoznala sa ovim grupama i pokrenula istragu, tvrdi da je u grupi bilo i osvetničke pornografije, kao i snimaka maloletnica.

„Za grupu sam saznala sam tako što me je jedan momak koga lično ne poznajem upozorio da se moj Instagram profil našao tamo”. kaže ona za BBC.

Pošto je ušla u ovu Telegram grupu, videla je da se članovi uz objavljene Instagram profile devojaka raspituju da li pružaju seksualne usluge za novac, odakle su, koja im je adresa, da li neko ima gole fotografije ili snimke, kakva je u krevetu ili kolika joj je cena.

Kada je počela da na Tviteru objavljuje detalje iz ove grupe i sama je postala meta, te se njena fotografija uz pretnje i uvrede i dalje dele u grupama na Telegramu.

Sličnu sudbinu su doživele i druge devojke koje su ukazale na ovaj problem i probale nešto da preduzmu.

Devetnaestogodišnja Andrijana kaže da je ušla u jednu od grupa sa namerom da pronađe administratora ili nekog od aktivnijih članova kako bi isti odgovarali za svoje postupke.

Tada je njena fotografija, na kojoj je potpuno obučena, završila u tim grupama uz „poprilično neprijatne komentare”.

Staša i Andrijana nisu ustuknule pred pretnjama – što je ohrabrilo mnoge žene i devojke da podele sboja iskustva sa osvetničkom pornografijom.

U Stašin inboks od tada svakodnevno stižu poruke devojaka čiji su snimci, fotografije ili lični podaci završavale u spornim Telegram grupama.

Ona kaže da su pojedina iskustva jako mučna za čitanje jer je reč o žrtvama koje posle nekoliko godina još uvek vuku stravične posledice.

„Ukoliko je jedna žrtva posle ovakvog skretanja pažnje na veliki problem u društvu pokrenula tužbu i smogla snage da počini tako hrabar korak, smatram da smo uradili mali pomak koji nosi težinu i značaj”, poručuje Staša.

Sumnja se da je proganjao bivšu devojku, a kada je odbila kontakt sa njim, pretio joj je, a zatim objavio njenu kućnu adresu i intimne fotografije koje mu je slala dok je bila maloletna.

Koje posledice trpe žrtve osvetničke pornografije?

Kada je imala 14 godina, Danicu je ucenio njen dečko i pretio da će svima reći da je spavala s njim, ako mu ne pošalje sliku njenih grudi.

Bila je, kaže, „slepo zaljubljena” u njega i iz straha je poslala fotografiju, a kada je ona dospela u grupni čet, Danici se „ceo svet srušio”.

„Pokušala sam dva puta da sebi oduzmem život jer nisam bila dovoljno jaka da se nosim sa komentarima okoline, kao da sam proživljavala pakao”, kaže ova mlada devojka.

Živi u malom mestu, pa su reakcije okoline bile neizbežne i neprijatne, dodaje.

Prozivali su je, vređali, etiketirali, a podršku je dobila od porodice i malobrojnih prijatelja.

Isprva se plašila da potraži pomoć.

„Zatvorila sam se u sebe i nekoliko meseci sam prolazila kroz tešku depresiju”, priseća se ona.

Tek posle nekog vremena Danica se obratila psihijatru, što joj je, kaže, pomoglo da se izvuče iz stanja u kojem je bila.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Osvetnička pornografija može da ima strašne posledice po žrtve

„Posledice po žrtvu osvetničke pornografije se ne razlikuju mnogo od onoga što osoba doživljava kao žrtva bilo kog drugog oblika nasilja”, kaže socijalna radnica Mirjana Mitić.

Ona objašnjava da ovakve nasilne prakse unižavaju dostojanstvo kroz napad na telesnu autonomiju, privatnost i izražavanje seksualnosti.

Pre svega, kaže Mitić, prisutan je osećaj nemoći i straha od nasilnika, koji može koristiti sadržaj da preti i ucenjuje žrtvu dugi vremenski period, sa ciljem da joj uništi samopouzdanje i oduzme kontrolu nad njenim telom i životom.

„Žene žive u strahu od osude porodice, prijatelja, partnera, ali ih dodatno plaši što imaju osećaj da je postavljanje takvog sadržaja u onlajn prostor nezaustavljivo, a da učinilac može da ostane anoniman iza nekog uređaja”, objašnjava Mitić.

Dešava da se uz podeljeni sadržaj otvoreno navodi identitet žrtve, adresa, broj telefona ili profil na nekoj od društvenih mreža što sa sobom donosi talas poruka sa ponižavajućim ponudama, ucenama i pretnjama, dodaje ona.

Ljudi, posebno mladi, često nisu svesni u kakve sve zamke digitalnog sveta mogu da upadnu.

Zbog toga je važno da se država bavi prevencijom, da postoji sistemski odgovor na ovakve probleme, a ove teme treba ubaciti u vaspitanje i obrazovanje, smatra Krivokapić iz Šer fondacije.

„Budućnost novih generacija zavisi od rizika u koje su oni grunuti”, kaže on.

Bezbednost na internetu: privatni ili javni profil i rizici od zloupotreba

Za sve one koji su obazriviji i žele da se zaštite od rizika je značajno što na većini platformi na internetu mogu biti anonimni i prisutni pod pseudonimom – osim na Fejsbuku koji zahteva lične podatke.

„To je pravo, ali pravo koje mnogi zloupotrebljavaju i zato je važno voditi računa o sopstvenom digitalnom identitetu”, kaže Krivokapić.

To znači da je bitno da korisnici „bace sidro” na svim mrežama gde je su njihovi prijatelji i poslovna zajednica i da se registruju, čak iako neće biti aktivni – da bi zauzeli prostor i sprečili da neko napravi lažni profil sa njihovim podacima i to zloupotrebi.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Kada imate javni profil na društvenim mrežama, stavili ste se u položaj neke vrste javne ličnosti, a kada imate privatni profil možete imati lažni osećaj privatnosti i sigurnosti

Prevarena krađom tuđeg identiteta, Jelena* je intimne snimke poslala osobi za koju je je verovala da je njen bivši dečko, a koji joj je pisao da je voli i da ne može da je zaboravi.

Kada je na njegove molbe snimke poslala – njegov profil je nestao, a ona je ubrzo počela da u inboks dobija slike muških polnih organa, vulgarna pitanja, ponude za seks za novac, ali i uvrede, pretnje i ucene da će njeni snimci biti objavljeni javno.

Saznala je da su njeni snimci završili u grupi „nalik na Vajber” kada joj se javio jedan od članova grupe i poslao joj skrinšotove prepiski.

Na objavljenim snimcima videlo se ime njenog javnog Instagram profila uz pogrdne opise.

Kaže da je postojala „potražnja” za njenim nagim slikama i da su članovi grupe nudili novac da dođu do njih, pa je postala meta dodatnog uznemiravanja.

Jelena je sve profile sa kojih je dobijala uznemiravajuće poruke odmah blokirala, promenila je ime na Instagramu da bi se zaštitila, ali to nije zaustavilo maltretiranje.

„Kada imate javni profil na društvenim mrežama, stavili ste se u položaj neke vrste javne ličnosti i na neki način sebi uskratili prava privatnosti”, objašnjava Krivokapić.

Ali ako imate privatni profil i vodite računa ko su vam prijatelji, to ne znači da ono što objavljujete neće biti zloupotrebljeno, jer ne možete proveriti da li se neko lažno predstavio.

Možete imati lažni osećaj privatnosti i sigurnosti, upozorava Krivokapić.

On smatra da na taj način ljudi, posebno mladi, mogu biti slobodniji da okače i eksplicitniji sadržaj, misleći da to niko osim odabranih neće videti.

Međutim, kada neko sa vašeg privatnog profila podeli neki sadržaj sa drugima ili javno, možete ga držati odgovornim za kršenje i društvenih i pravnih normi.

Ali ako podeli sadržaj sa vašeg javnog profila, teško da ga možete držati odgovornim za to jer ste već sami to učinili javnim, ističe Krivokapić.

  • Pogledajte kako je je snimak glumice Bele Torn zloupotrebljen za lažni porno film
Potpis ispod videa,

Snimak glumice Bele Torn zloupotrebljen je za lažni porno film

Kako zakon u Srbiji tretira osvetničku pornografiju i zloupotrebu tuđih intimnih fotografija i snimaka?

U Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal je tokom prethodne dve godine formirano više predmeta koji se odnose na deljenje eksplicitnih sadržaja u različitim grupama na različitim društvenim mrežama i aplikacijama, navode iz Tužilaštva u pisanom odgovoru BBC-ju.

U 2019. najviše prijava, njih 43, bilo je za proganjanje, zatim 24 prijave za prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, 13 prijava za polno uznemiravanje, dve prijave za ucenu – i samo tri prijave za jedino delo koje se ne goni po službenoj dužnosti – neovlašćeno objavljivanje tuđih slika i snimka.

U godini pandemije brojke su porasle, pa je za proganjanje bilo 60 prijava, čak 40 prijava za slučajeve dečije pornografije, 16 prijava za polno uznemiravanje, jedna prijava za ucenu i pet prijava za neovlašćeno objavljivanje tuđih fotografija i snimka.

Potpis ispod fotografije,

U godini pandemije broj prijavljenih slučajeva je znatno porastao, ali je broj prijava za deljenje slika i snimaka bez saglasnosti i dalje mali

Brojke pokazuju da je broj prijava za jedino delo osvetničke pornografije koje se goni po privatnoj tužbi žrtve, deljenje tuđih slika i snimaka bez dozvole, zabeležen izuzetno malo broj prijava tokom obe godine.

Pravnica Dijana Malbaša smatra da osvetničku pornografiju treba prepoznati kao ozbiljan društveni problem i ozbiljno kršenje ženskih ljudskih prava.

„Stoga, takvo ponašanje treba tako tretirati u krivično pravnom postupku i goniti takva dela po službenoj dužnosti”, kaže Malbaša.

Postoji mogućnost za promenu ovog zakona, ali posle ozbiljne analize, saglasan je i Đorđe Krivokapić.

Osvetnička pornografija je često skopčana sa drugim oblicima nasilja, pa nemamo podatke o tome koliko često prijave završe osuđujućom presudom, dodaje pravnica Dijana Malbaša.

Autor fotografije, Getty Images

Potpis ispod fotografije,

Za sve one koji su obazriviji i žele da se zaštite od rizika je značajno što na većini platformi na internetu mogu biti anonimni i prisutni pod pseudonimom – osim na Fejsbuku koji zahteva lične podatke

Šta žrtve osvetničke pornografije u Srbiji mogu da preduzmu?

Prijavu osvetničke pornografije i zloupotrebe privatnih slika i snimaka može podneti svako direktno Posebnom tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal na mejl vtk@beograd.vtk.jt.rs, ili Poštom na adresu Savska 17a u Beogradu.

Uz prijavu je neophodno dostaviti dokaze koji će potkrepiti navode, kažu iz Tužilaštva.

Prijava za ovu vrstu nasilja može da se podnese i policiji.

Žene koje su pretrpele ovaj vid nasilja se uvek mogu obratiti za pravnu pomoć ženskim nevladinim organizacijama kako bi dobile podršku i informacije o podnošenju prijave i o postupcima koji nakon toga slede, kažu iz Autonomnog ženskog centra.

Jelena kaže da je odmah blokirala sve profile sa kojih je dobijala neprimerene poruke i pretnje i da nije čuvala snimke poruke, jer je delimično osećala sramotu.

Kaže i da nije slučaj prijavila policiji, očekujući da je neće shvatiti ozbiljno jer je sama slala slike momku.

Malbaša ističe da je važno da žene pokušaju da sačuvaju dokaze, da naprave skrinšot ili snimak takvih objava i da ih čuvaju na nekom sigurnom mestu.

„Razumemo da je teško u prvi mah misliti o dokazima, jer kada dođete do takvog sadržaja prvi poriv jeste da ga obrišete, ako to možete.

„Ali uvek savetujemo žene da prikupljaju dokaze, čak iako u tom momentu ne žele da prijave slučaj, jer će im možda ti dokazi zatrebati”, kaže pravnica.

Srbiji nedostaje sistem koji bi omogućio lako, jednostavno i anonimno prijavljivanje, ocenjuje Đorđe Krivokapić.

„Svaki put kada neko objavi nečiji intimni snimak bez dozvole mora da postoji jak društveni odgovor na onu osobu koja je to objavila, bez ulaženja u pitanje šta je deo tog snimka”, dodaje,

Potpis ispod fotografije,

Broj zabeleženih slučajeva osvetničke pornografije je u godini pandemije porastao u Srbiji, ali i u drugim zemljama

Kao što i neka međunarodna istraživanja i povećan broj prijava u 2020. u Srbiji sugerišu, sve je više osvetničke pornografije iako to mnoge žene i devojke koje kontaktiraju AŽC ne imenuju na taj način, kažu iz ove organizacije.

„Nažalost, često čujemo da žene sebe okrivljuju što im se to desilo, osećaju sramotu da to nekome ispričaju pa im anonimno kontaktiranje našeg SOS telefona deluje najprihvatljivije i najbezbednije”, kaže Mirjana Mitić.

Ona dodaje i da mnoge žene osvetničku pornografiju ne vide kao zakonski prepoznatljiv oblik nasilja (zbog odustva fizičkog kontakta), pa retko čuje da su se obraćale insistucijama za podršku i zaštitu.

Autonomni ženski centar je u više slučajeva pružao podršku ženama i devojkama u podnošenju krivičnih prijava za objavljivanje ili pretnje da će se objaviti neki privatni sadržaji, snimci, fotografije, prepiska.

Kaže da se AŽC-u nisu do sada obraćale žene zbog aktualnog slučaja Telegram grupa.

„Kada to jednom dospe u javnost, ostaje tu zauvek”

Istraga je u toku, ali većina spornih Telegram grupa su još aktivne, a otvaraju se i nove.

MUP je saopštio i da će se obratiti i Telegramu za dostavu podataka – ali ova kompanija nema zvanično predstavništvo u zemlji.

Srbija ima ograničenja u digitalnom prostoru gde vladaju privatne korporacije – Telegram je taj koji može da ugasi sporne grupe, objašnjava Đorđe Krivokapić.

Ali da bi kompanija poput Telegrama mogla da odgovara za eventualne povrede koje nastanu u njenom radu i nepoštovanju zakonskih okvira, država mora da utiče na ovakve velike platforme da imaju predstavnika u Srbiji, dodaje on.

„Moraju da postoje mehanizmi kojima obaveštavamo privatne korporacije da dolazi do kršenja zakona kako bi one reagovale – a trenutno nemamo bič kojim možemo da udarimo”, kaže Krivokapić.

Kada je čula za slučaj Telegram grupa, Danica kaže da je bila zgrožena i da joj nije bilo prijatno da čita o tome.

Kaže da većina momaka ne zna koliko deljenje privatnih slika ima psihičkog uticaja na devojke.

„Stvarno mi nije jasno koje to zadovoljstvo budi tim muškarcima da sve to dele i mislim da treba da odgovaraju za svoje postupke”, kaže ona.

Danica smatra da je najvažnije da devojke budu svesne da do toga može da dođe kada šalju takve fotografije, bez obzira koliko poverenje imaju.

„U slučaju da se ta fotografija proširi, savetujem da to prijave”, poručuje ona.

Andrijana dodaje da je čak i ako dođe do objavljivanja privatnih snimaka, devojke treba da znaju da to nije sramota i da nisu krive jer su nekome verovale.

Deljenje intimnih slika sa nekim sa kim ste u vezi je u današnje vreme jedna normalna stvar i tu ne treba da bude osude, smatra Krivokapić.

Digitalna tehnologija je takva da će vaša fotografija od vašeg telefona do telefona osobe kojoj je šaljete već biti sačuvana više puta u bazama drugih korporacija kod kojih nekad može doći do curenje podataka – što se dešavalo i Guglu, Fejsbuku i drugim kompanijama.

„Kada to jednom dospe u javnost, ostaje tu zauvek”, upozorava Krivokapić.

*Ime je poznato redakciji i izmenjeno je radi zaštite identiteta.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Related posts