Dimitrijević za BETU: Protiv komercijalizacije ili memorijalizacije zgrada bivšeg Generalštaba

Istoričar Bojan Dimitirijević ocenio je danas da u NATO bombardovanju oštećene zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba u centru Beograda ne bi trebalo prodati ili poklanjati bilo kome jer su deo vojnog kompleksa koji i dalje postoji.

Dimitrijević je kazao agenciji Beta da nije ni za to da se taj kompleksa pretvara u memorijalni centar, te da bi najbolje rešenje bilo da se zgrade obnove, ukoliko je to moguće, ili sruše, pa naprave nove, i vrate Vojci.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkom mandatu Goran Vesić potvrdio je nedavno da je od Vlade Srbije dobio ovlašćenja za potpisivanje memoranduma da se lokacija bombardovanog Generalštaba poklanja američkim ofšor firmama.

Vesić je na Fejsbuku naveo, povodom izjave lidera Ekološkog ustanka Aleksandra Jovanovića Ćute da su u toku takvi pregovori, da će, ako na osnovu ovlašćenja bude potpisan memorandum ili neki drugi akt, “o tome Vlada da obavesti javnost”.

Ekološki ustanak je danas najavio peticiju da se te zgrade ne poklanjaju investitorima i da na tom mestu bude izgradjen memorijalni centar posvećen žrtvama iz 1999.

Dimiitrijević koji je bio i pomoćnik ministra odbrane, smatra da bi najbolje rešenje bilo da u te zgrade vrati Generalštab koji je sada na Banjici i druge vojne ustanove koje su raštrkane po gradu.

“Mislim da je to najbolje rešenje, dakle nikakva komercijalizacija il memorijalizacija nego vraćanje u funkciju za potrebe Vojske, tim pre što su sve okolne zgrade koje gravitiraju ka njima i dalje u vojnoj funkciji”, kazao je on.

Kazao je da tu su svi organi Ministarstva odbrane i Generalštaba, te bi oštećene zgrade trebalo obnoviti i vratiti Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Napomenuo je da te zgrade imaju vojnu namenu od kada su izgradjene, te da se u levoj zgradi (gledano od raskrsnice Kneza Miloša i Nemanjine) do 1999. nalazio Generalštab, a u desnoj Miinistarstvo odbrane.

Kako je podsetio, zgrada Genberalštaba nije bila korišćena pošto je bila značajnije oštećena u bombardovanju 1999, a deo zgrade desno (s ulazom iz Birčaninove ulice) i danas se koristi, iako je, kako je podsetio, levi deo tog objekta oštećen i prazan.

Kazao je i da je tokom 2003. postojala inicijativa tadašnjeg ministra odbrane Borisa Tadića “da se nešto uradi s tim zgradama”, ali je proceniteljska firma navela da je “rušenje zgrada skuplje nego izgradnja novih”.

“Došlo je i upozorenje iz tadašnjeg Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore da na levoj strani postoji odredjena instalacija koja je od bezbednosnog interesa za vojsku i da leva strana ne bi trebalo da se proda niujednom slučaju”, kazao je on.

Kako je dodao, s obzirom na taj argument i na skupo rešenje ta dva objekta, nije došlo ni do kakvog rešenja.

Bilo je tada, kako je naveo i, “neobično se, da ako postoji ta instalacija,u vojni kompleks, i na levoj i desnoj strani, useljava bilo kakva civilna ili komercijalna institucija jer zgrada, odmah pored, s leve strane, pripada vojonoj službi”.

“Naša tadašnja procena je bila i da se ništa posebno ne dira, tada se niko nije upuštao da se ta stvar razreši prodajom ili ustupanjem drugim organizacijama koej nisu iz vojnog sistema”, kazao je on.