DUBRAVKA STOJANOVIĆ, ISTORIČARKA

Vlast gura društvo u sukob

Suština je da se svako ponizi, da svako ostane bez dostojanstva, da se uništi svaka konkurencija, dotuče pluralizam i da, na kraju, ostane samo jedan glas, onaj iz trbuha naroda. U tom sistemu politički neistomišljenik može biti samo neprijatelj i to je ono što ovo društvo stalno drži na ivici građanskog rata, što stvara ogromnu nesigurnost i ne da mu da se stabilizuje

U čemu je nesporazum aktuelne srpske vlasti sa elitom, zašto je određena elita poverovala da je Vučić taj koji može doneti reforme i boljitak za Srbiju, zašto deo javnosti smatra da su delovi elita eksponenti stranih, ili ma kojih drugih interesnih grupa, zašto su elite uvek tako blizu vlasti? Ako je SANU ta elita koja čini koštanu srž nacije, da li nam je potrebna ta lenja organizacija. Da li je već u vreme Gazimestana srpska elita pokazala nedostatak integriteta i vizije? Zašto elite vode društvo u destrukciju i nestajanje, umesto da doprinesu razvoju nacije. O tome za NIN govori istoričarka Dubravka Stojanović.

Ako postoji jaz između elita i „naroda“ i ako „narod“ ima spor sa elitom, pitanje je zašto nema s Aleksandrom Vučićem. I on je deo elite? Kakve?

E to je ključno pitanje! Obično govorim o Srbiji kao avangardi populizma, jer je od trenutka kada je devedesetih godina 19. veka Narodna radikalna stranka osvojila premoć u političkom životu, uspostavljen jedan populistički diskurs kojim se narod „pujdao“ protiv elite. To je tipičan govor, danas bismo rekli, protiv establišmenta koji koriste svi – od Trampa do Orbana, Erdogana ili Putina. Ali taj govor je lažan, kao i sve drugo u populizmu, jer populizam čim dođe na vlast i te kako postaje establišment, prigrabi svu vlast, pojede sve institucije, ukine procedure i zarobi državu, prilagođujući je sebi.

Zbog toga Vučić „grdi“ elitu, da bi se predstavio kao da je on „narod“, da je on trbuhozborac tog naroda, što je takođe osnovna karakteristika populizma. Zato on kao kritikuje Šanelove torbice „jer od njih ne vidi narod“ ili, imamo primer iz prošlosti, kada su Pašićevi radikali u Skupštini govorili protiv izgradnje dvospratnica u Beogradu, jer kao taj luksuz „vređa naš narod“. Eto tako te vlasti „zavode“ narod, lažno prikazuju sebe kao njegove saveznike u borbi protiv iskvarene elite koja ga eksploatiše, a narodu to prija. Pa setimo se samo da se i Miloševićev dolazak na vlast zvao antibirokratska revolucija. To je ta ista ideja, da je novi vođa oslobodilac potlačenog naroda. To ovde uvek prolazi!

Autor:TANJA NIKOLIĆ ĐAKOVIĆ

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a

http://nin.co.rs/pages/article.php?id=102349168

Related posts

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.