Edvard P. Džozef za Demostat: Sankcije Vulinu prekretnica

Odluka administracije Džozefa Bajdena da sankcioniše Aleksandra Vulina mogla bi da bude prekretnica i da označi da su SAD rešile da pozovu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na odgovornost zbog njegove unutrašnje, regionalne i međunarodne politike, izjavio je u intervjuu za Demostat američki stručnjak za spoljnu politiku Edvard P. Džozef.

“Dozvoliti Vučiću i njegovim zastupnicima poput Vulina da budu neodgovorni nije način da se napreduje u politici oko Rusije, Kosova, srpske demokratije ili drugih važnih stvari u srpsko-američkom odnosu. Mislim da su SAD više nego pokazale da žele prijateljske odnose sa Srbijom. Sada je vreme da se predsednik Vučić pozove na odgovornost za obaveze svoje vlade”, rekao je Džozef, predavač na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins.

On navodi da je od suštinske važnosti da EU i SAD nateraju Beograd i Prištinu da se dogovore oko čvrstog redosleda primene Ohridskog sporazuma i da svaka strana mora imati garancije da će i druga primenjivati dogovoreno.

Kako je ocenio, blokiranje Kosova da se pridruži međunarodnim organizacijama, pa čak bilateralnim, “skoro je opsesija”.

“To je temelj odnosa sa Rusijom. Izolacija Kosova je glavna komponenta odnosa sa Kinom, Iranom, Venecuelom, Kubom i drugim zemljama”, dodao je.

Džozef je podsetio i na nedavnu izjavu u Kongresu izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara da svaka strana treba da izvršava svoje obaveze bez obzira šta druga strana radi, te se pita da li to zvuči realno, „ne samo za Kosovo i Srbiju, već za bilo koje dve zemlje – ili čak bilo koja dva čoveka?”

Na pitanje da će mere EU prema Kosovu dati rezultate i da će plan EU u tri tačke biti prihvaćen, on je rekao da se “na osnovu izveštaja o sastancima u Bratislavi i Kurtijevog najavljenog delimičnog povlačenja policije sa severa čini da je došlo do izvesne deeskalacije, iako nedovoljno u odnosu na plan EU u tri tačke”.

“Kurti je nepokolebljiv u pogledu nasilja 29. maja i smatra da je to pitanje vladavine prava. Naravno, i kosovski Srbi zaslužuju vladavinu prava i poštovanje. A opozicija na Kosovu je za ovo krivila vladu Kosova”, rekao je.

Što se tiče eventualnog napretka, Džozef je ponovio da Srbija zbog država koje ne priznaju Kosovo ima polugu moći u pregovorima.

“To ukida podsticaj za Srbiju da zatvori pitanje Kosova, osim ako Beograd ne dobije ‘kompenzaciju’. I dokle god je pitanje Kosova otvoreno, Beograd nema motiv da se konačno opredeli za svoju stratešku orijentaciju – Zapad ili nešto drugo. To znači da nisu samo kosovski Srbi pioni – već su svi građani Srbije taoci ovog sukoba”, rekao je. 

Povodom ideje o održavanju međunarodne konferencije o pitanju Kosova, Džozef je rekao da je diskusija o međunarodnoj konferenciji klasičan slučaj kada se stvari rade pogrešnim redosledom.

“Pravo pitanje je da li u Vašingtonu i Briselu postoji posvećenost i volja da se postojeći sporazum primeni. U suprotnom, konferencija rizikuje da se raspadne – što bi (ruski predsednik Vladimir) Putin želeo da vidi”, dodao je.