Zelena Srbija
| Izvor: Beta
| 29.12.2023
|
access_time
14:30
Nemački ekolozi nezadovoljni su planovima izgradnje železnice za levitirajući voz bez vozača kroz Berlin, kojim gradski čelnici žele da smanje broj automobila na ulicama glavnog grada Nemačke.
Nova gradska vlada predvođena konzervativcima predložila je projekat za koji kažu da bi pomogao Berlinu da do 2045. godine postigne cilj nulte neto emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.
Lider parlamentarne frakcije Hrišćanskih demokrata (CDU) Dirk Štetner kaže da bi nova magnetna železnica dužine 5-7 km mogla biti izgrađena za dve godine, po ceni od 80 do 85 miliona evra.
Berlinska transportna kompanija je zbog manjka vozača bila primorana da smanji red vožnje oko 7 odsto, te Štetner navodi da bi voz bez vozača bio jeftiniji i lakši za izgradnju od novog metroa.
Projekat ima za cilj da oživi M-Bahn ili Magnetbahn, uzdignutu železničku liniju magnetnog voza, koji je saobraćao u Berlinu od 1984. godine.
Međutim ekolozi osuđuju planove i navode da ti vozovi nisu futuristički, već skupi, da troše previše energije i ne doprinose borbi protiv klimatskih promena.
Umesto toga, pozvali su na proširenje postojeće ekstenzivne infrastrukture nadzemnih i podzemnih vozova, tramvaja i autobusa.
Tilman Hojzer iz Udruženja za zaštitu životne sredine i prirode rekao je da se ideja “ruga svakome ko je ozbiljan u pogledu brzog poboljšanja klimatskih akcija”
Heuser je pozvao na pažljivije korišćenje klimatskih fondova jer je “klimatska kriza je prevelika pretnja” dodavši projekti napravljeni od betona neće doprineti njenoj zaštiti.
Sredinom 90-ih postojali su planovi za prvi deo magnetne pruge koji bi povezao Berlin i Hamburg, za manje od sat vremena ali su oni napušteni 2000. godine zbog brige o prevelikim troškovima.
Novi projekat M-Bahn mogao bi postati žrtva sličnog nedostatka finansiranja, pre nego što je i počeo jer je neizvesna budućnost klimatskih fondova savezne vlade.
Nemačka vlada postigla je 13. decembra sporazum o budžetu za narednu godinu, sprečivši finansijsku krizu izazvanu presudom suda prošlog meseca, kojom je napravljena velika budžetska rupa od oko 17 milijardi evra.
Najviši nemački sud poništio odluku o prenameni 60 milijardi evra koji su prvobitno bili namenjene za ublažavanje posledica pandemije i preusmerene za borbu protiv klimatskih promena.
Fond za klimu i transformaciju (KTF) trebalo bi da ostane središnji instrument klimatski prihvatljivog restrukturiranja privrede. Međutim, fond će na rasplaganju za narednu godinu imati 12 milijardi eura manje od očekivanog.