Energetska tranzicija u Srbiji rešenje i za zagađenje vazduha

Istovremeno, smatra i da javnost u Srbiji, pravila i ciljevi koji se predlažu u sklopu energetske tranzicije, vidi kao nametnuti spolja, kao kaznu koja mora da se plati, što je po njemu sasvim pogrešno.

Končalović je ukazao da energetska tranzicija ne podrazumeva istu stvar za svaku zemlju, već da svaka država ima sopstvene probleme koje treba da reši i sopstvene početne uslove iz kojih ulazi u taj veliki poduhvat.

“Srbija je energetski znatno više oslonjena na ugalj nego neke zemlje u regionu. Energetska tranzicija kod nas pre svega podrazumeva napuštanje uglja kao energenta u korist obnovljivih izvora: vetra, energije sunca i hidroenergije”, kazao je on.

Podsetio je i da se, po podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji tri sektora oslanjaju na fosilna goriva i zastarele tehnologije – proizvodnja električne i toplotne energije, individualno grejanje i saobraćaj.

Podaci Agencije, kako je naveo, pokazuju da su zajedno krivi za 94 odsto zagađenja sumporovim oksidima, 85 odsto zagađenja azotnim oksidima, 74 odsto zagađenja česticama PM 10, 89 odsto zagađenja česticama PM 2,5.

“Prelazak na obnovljive izvore za proizvodnju struje otvara vrata za jedan ključan element tranzicije – ako je naša struja čista, onda i druge sektore uz pomoć struje možemo učiniti čistijim i održivijim. Drugim rečima, tranzicija podrazumeva i elektrifikaciju sektora kao što su grejanje ili saobraćaj”, naveo je Končalović i podsetio da je cilj ovako temeljne društvene transformacije dugoročno zauzdavanje klimatskih promena.

Ukazao je i da po Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP), ključnom dokumentu koji treba da definiše ciljeve, postupke i parametre energetske tranzicije u Srbiji, a koji je u procesu usvajanja, Srbija do 2050. treba da ima 26,5 GW energije iz sunca i vetra, što je 66 puta više nego danas.

Kako se navodi u INEKP-u, plan je da se ukupne emisije gasova staklene bašte smanje za 40 odsto do 2030, a više od 70 odsto do 2050. godine, u odnosu na 1990. godinu.

“Scenariji iz dokumenta pokazuju i kako se ovaj rezultat postiže prevashodno tranzicijom u sektoru električne i toplotne energije, koji je danas dominantni emiter u Srbiji”, naveo je Končalović.

Danas, kako je kazao, Srbija ima oko 400 MW kapaciteta dobijenih iz vetra i zanemarljive količine solarne energije, odnosno ukupno oko 59 MW, priključeno u različitim oblicima samo na lokalne distributivne mreže.

Do 2030. godine, po INEKP treba da bude 1.770 MW iz vetra i 1.730 MW od sunca, dok bi do 2050. godine ove brojke trebalo da iznose 8.000 MW iz vetar i 18.500 MW od sunca.

INEKP ne uključuje samo prelazak na obnovljive izvore energije, jer se jedna od predviđenih putanja tranzicije tiče upotrebe električnih automobila, pa tako po INEKP-u u Srbiji treba da bude oko 45.000 električnih vozila do 2030. godine, a dva miliona vozila 2050. godine.

Prema INEKP-u, ukupna cena svih poduhvata je 27 milijardi evra do 2030. godine, a najveći deo, 18,9 milijardi evra, predviđen je za unapređenje energetske efikasnosti.

Cena dekarbonizacije energetike i instalacije novih kapaciteta obnovljivih izvora energije treba da bude 3,7 milijardi evra do 2030. godine.

Kako je navedeno, nisu to samo sredstva neophodna iz budžeta, već ukupne investicije, koje uključuju i investitore koji grade solarnu elektranu kako bi napravili profit od prodaje struje, kao i građane koji se odluče da ugrade toplotnu pumpu.

Končalović je naveo da je sve jasnije da je energetska tranzicija i više nego isplativa.

“Sa jedne strane se nalaze fosilna goriva, sa porezima i kaznama za emisije i zagađenje i sa rastućom dugoročnom cenom svojih posledica, sa druge strane se nalaze tehnologije čija efikasnost vrtoglavo raste, a cena još brže opada. Drugim rečima, energetska tranzicija odavno nije samo način borbe protiv klimatskih promena. U pitanju je tehnološka revolucija koja je sada već neminovna”, rekao je on.

Ukazao je i da je interesovanje investitora za nove solarne kapacitete u Srbiji ogromno, a broj domaćinstava koji ugrađuju solarne panele raste i pored za sada, kako je kazao, relativno nepovoljne administrativne klime.

“Elektrodistribucija Srbije ima ukupno 1.900 MW zahteva za priključenje budućih elektrana na solar i vetar. Elektromreža Srbije ima ukupno 10.000 MW zahteva za priključenje samo budućih solarnih elektrana na prenosnu mrežu. Registar kupaca-proizvođača među domaćinstvima broji 1.821 domaćinstvo, što je više nego dvostruko povećanje u roku od godinu dana”, precizirao je Končalović.

Istakao je i da dimnjaci Termoelektrane “Nikola Tesla” ne mogu dimiti zauvek, jer će se uskoro naći u situaciji u kojoj emituju zagađujuće materije kako bi proizveli struju koja je zapravo skuplja od one proizvedene iz vetra ili sunca i za koju na tržištu jednostavno nema mesta.

Zbog toga je, kako je kazao, proces energetske tranzicije neophodno ubrzati, ali da ne bude stihijski, prepušten energetskoj inerciji, okoštalim ekonomskim interesima, pa ni slobodnom tržištu.

“Pravedna tranzicija ne podrazumeva samo plan za sve one čiji rad i primanja trenutno zavise od fosilnih industrija, već i priliku da se tranzicijom pomogne čitavom društvu, da običan narod dobije priliku da unapredi svoj život, komfor i dobrobit, da se stanovništvo izvuče iz energetskog siromaštva i da se nove tehnologije stave nama u službu”, zaključio je Končalović.