EP usvojio rezoluciju o političkim zatvorenicima u Belorusiji, pozvao Srbiju da ne izruči Gnjota

Evropski parlament (EP) je danas usvojio rezoluciju o političkim zatvorenicima u Belorusiji, kojom je, između ostalog, pozvao Srbiju da ne izruči Minsku beloruskog aktivistu i novinara Andreja Gnjota.

“EP poziva Srbiju da se uzdrži od izručenja beloruskog novinara Andreja Gnjota, a EU i države članice da prate njegov slučaj”, navodi se u tački sedam rezolucije.

U toj tački EP izražava zabrinutost zbog progona Belorusa u egzilu i zloupotreba poternica Interpola za hapšenje, radi izručenja političkih protivnika beloruskog režima iz zemalja koje nisu članice EU.

Za rezoluciju je glasalo 549 poslanika EP, 21 je bio protiv, a 37 uzdržano, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta.

U rezoluciji se od beloruskih vlasti zahteva da “odmah i bezuslovno oslobode sve političke zatvorenike i proizvoljno pritvorena lica”.

Evropski parlament izražava zabrinutost zbog situacije u kojoj se nalaze mnogi politički zatvorenici i upozorava da se mnogi od njih drže bez komunikacije mesecima ili godinama, da se suočavaju sa teškim zdravstvenim problemima i da su bili podvrgnuti izolaciji, zlostavljanju i mučenju, navodi se.

EU i njene države članice Evropski parlament ponovo poziva da podrže beloruske političke zatvorenike i da prošire i pojačaju sankcije protiv pojedinaca i entiteta odgovornih za represiju u Belorusiji.

EP je naložio predsednici Roberti Metsoli da rezoluciju prosledi Srbiji i državama članicama EU, organima EU, Evropskom sudu za ljudska prava, Savetu Evrope, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i vlastima Belorusije.

Gnjot je u oktobru 2023. uhapšen na aerodromu u Beogradu, po u međuvremenu ukinutoj poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. U beogradskom Centralnom zatvoru proveo je sedam meseci, a od 5. juna je u kućnom pritvoru.

Apelacioni sud u Beogradu je prošle nedelje objavio da je ukinuo rešenje Višeg suda o izručenju Gnjota Belorusiji i da je predmet vratio na ponovno odlučivanje.

Gnjot je u ponedeljak predao kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića otvoreno pismo više od 700 umetnika i intelektualaca iz zemlje i sveta koji traže da bude oslobođen.

Minsk tereti Gnjota za utaju poreza, dok on te optužbe opisuje kao lažne i tvrdi da je reč o “sistemskom mehanizmu gonjenja” protivnika režima Aleksandra Lukašenka.

Gnjot je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Lukašenka na predsedničkim izborima. Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a Evropska unija je uvela sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima postizbornih demonstracija.

Izručenju Gnjota Belorusiji protive se brojne nevladine organizacije i aktivisti, koji između ostalog ukazuju da je režim beloruskog predsednika Lukašenka “jedan od najokrutnijih i najrepresivnijih na svetu”, da politički zatvorenici u toj zemlji trpe dugotrajne kazne u teškim uslovima, i da su neki izgubili i život u zatvoru.