Životna sredina
| Izvor: Beta
| 05.03.2024
|
access_time
18:50
Evropa Nostra Srbija je danas u Beogradu promovisala zbirku dokumenata “Evropske zelene politike u oblasti kulturnog nasleđa” panevropske organizacije Evropa Nostra o javnim politikama koje kulturno nasleđe stavljaju u centar aktivnosti Evropskog zelenog dogovora i drugim zelenim inicijativama.
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva izjavila je da je zahvalna timu Evropa Nostra Srbije koja je propremila publikaciju i najveći broj njenih dokumenata prvi put prevela na srpski jezik.
“Ova dokumenta govore puno o tome da naša kultura nije samo naša istorija već je to priča o moći naše ekonomije, društva i tome kako se staramo o našoj okolini. Oblikuje ono što smo sada i ostavlja obeležje na svet oko nas”, izjavila je ona.
Halačeva je dodala da taj potez šalje jaku poruku o važnosti očuvanja našeg zajedničkog kulturnog nasleđa za generacije koje dolaze jer, dodaje, staranje o tome da se gradovi učine zelenijim nije samo “lepa ideja već neophodnost”.
“Problem se ne rešava isključivo novcem. Zbog toga sam zahvalna što su ovi bitni dokumenti doneseni i približeni Srbiji, time što su sada sve te informacije dostupne svima i članovima civilnog društva, ekspertima i građanima”, kazala je zamenica na promociji.
Generalna sekretarka Evropa Nostre Sneška Kvadlih – Mihailović izjavila je da je pokret u oblasti kulturne baštine u Srbiji sve jači i da on sve više povezuje ljude što je, kako navodi, preduslov jačine i da se kulturna baština “nalazi u samom srcu održivog razvoja”.
“Kulturna baština nije tema nekolicine stručnjaka i profesionalaca već je nešto što je u samom centru kvaliteta življenja i životne okoline u gradovima i van gradova”, kazala je ona.
Kvadlih – Mihailović je dodala da je važno štu su dokumenta prevedena na srpski jezik kako jezik ne bi bio prepreka razumevanju poruka a onda i truda da se te poruke sprovedu u dela.
Ona je navela da je 2021. godine urađena Zelena knjiga o evropskom kulturnom nasleđu koja uči o nečemu što je nazvala inteligenciji nasleđa predaka i da je 2023. godine kreirana deklaracija iz Venecije o konceptu evropskog kulturnog građanstva.
“Svi znamo da u ovom gradu i drugim gradovima previše imamo razvoja koji je sušta suprotnost principima Davos deklaracije (o visokokvalitetnoj gradnji Baukultur – 2018.), principima zelenog dogovora i nadam se da će prezentacija ovih dokumenata u Srbiji doprineti da dođe do drugačijeg razvoja od onog koji je bio do sada”, kazala je Kvadlih – Mihailović.
Koordinatorka Nacionalnog konventa za EU Bojana Selaković izjavila je da je kulturna baština aspekt koji je važan jer u Srbiji postoji rast evroskepticizma te je najavila da će Evropa Nostra Srbija postati članica Nacionalnog konventa.
“Zelene politike i zeleni dogovor predstavljaju prostor u kome se sve zemlje kandidati identifikuju i dele sudbinu onih država koje jesu deo EU”, kazala je ona.
Selaković je dodala da je zaštita kulturnog nasleđa sama srž zelenih politika i da te teme jesu najbolja vrednosna konekcija koju Srbija ima sa Evropom i da je važna za njenu evropsku perspektivu.
U publikaciji Evropa Nostra Srebije se nalaze još i tekst “Čuvanje prošlosti – oblikovanje budućnosti” posvećen desetogodišnjici programa 7 Najugroženijih iz 2023 i “Principi Evropske inicijative Novi evropski Bauhaus” 2020-2023.
Publikacije se tiču važnih javnih politika koje ukazuju na mesto kulturnog nasleđa u aktivnostima koje se preduzimaju u okviru Evropskog zelenog dogovora i drugim evropskim inicijativama koje imaju za cilj očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa u vremenu vanrednih klimatskih promena, novih tehnologija, novih paradigmi urbanog i ruralnog razvoja.