Evropska unija, Rusija i Aleksej Navaljni: Odnosi na „najnižem nivou”, Moskva proterala troje evropskih diplomata

Alexei Navalny at sentencing

Potpis ispod fotografije,

Aleksej Navanjni, najglasniji Putinov kritičar, iz zatvora poziva pristalice da „pobede strah i oslobode državu od lopova i okupatora”

U danu kada je Evropska unija poručila Rusiji da je slučaj protiv pritvorenog Alekseja Navaljnog, najvećeg kritičara predsednika Vladimira Putina, „najniža tačka” u njihovim odnosima, Moskva je proterala troje evropskih diplomata iz zemlje jer su učestvovali u protestima podrške vodećem ruskom opozicionaru ranije ove nedelje.

Poruka je došla u trenutku kada se protiv četrdesetčetvorogodišnjeg Navaljnog vodi novi sudski postupak, pošto je prethodno osuđen na 3,5 godine zatvora zbog finansijske prevare.

Šef spoljnih poslova EU Đosep Borelj sastao se u Moskvi sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, ne isključujući uvođenje novih sankcija EU zbog slučaja Navaljni.

Samo nekoliko sati posle sastanka, Rusija je proterala diplomate iz Nemačke, Švedske i Poljske zbog, obrazložilo je Ministarstvo spoljnih poslova, učešća u „neodobrenim demonstracijama” 23. januara, u znak podrške Navaljnom.

Portparolka švedskog ministarstva spoljnih poslova negirala je da je diplomata te zemlje učestvovao u bilo kakvim demonstracijama.

Navaljni se 17. januara vratio u Rusiju iz Nemačke gde se više meseci lečio posle trovanja nervnim agensom novičok.

On je optužio Putina i njegov režim da su pokušali da ga ubiju nervnim agensom prošlog avgusta, ali Kremlj negira umešanost.

Kritičar Kremlja pritvoren je, a potom i osuđen na 3,5 godine zatvora zbog kršenja uslovne kazne po presudi iz 2014. zbog prevare.

On je ceo sudski podstupak ismevao, ocenivši ga kao ruganje pravdi i naglasio da su slučajevi protiv njega izmišljeni, jer vlast želi da ga ućutka.

Priveden je kada se prošlog meseca vratio u Rusiju.

Njegov tretman kod ruskih vlasti izazvao je osudu EU, Velike Britanije, SAD i glavnog evropskog nadzornika za ljudska prava, kao i Saveta Evrope.

Poslednjih dana na hiljade njegovih pristalica širom Rusije uhapšeno je na protestima, čije održavanje vlast nije odopbrila.

„Pitanja ljudskih prava od suštinskog značaja za zajedničku budućnost”

Borelj je u razgovoru sa Lavrovom u Moskvi rekao da su odnosi EU i Rusije „sigurno pod velikim pritiskom”, a da je slučaj Navaljni „najniža tačka” tih odnosa.

Na konferenciji za štampu posle sastanka, Borelj rekao je da je preneo duboku zabrinutost EU i ponovio zahtev evropskog bloka za puštanje Navaljnog, kao i pokretanje istrage o njegovom trovanju.

„Iako u potpunosti poštujemo ruski suverenitet… EU razmatra pitanja u vezi sa vladavinom zakona – ljudska prava, civilno društvo i politička sloboda su od ključne važnosti za našu zajedničku budućnost”.

Potpis ispod fotografije,

Lavrov i Borelj

Ruski ministar inostranih poslova upozorio je na nepredvidive posledice ako se odnosi dodatno pogoršaju, dodajući da su obe strane željne šireg dijaloga u oblastima u kojima su se složili.

Rekao je da odnosi „nisu najbolji, pre svega zbog zbog jednostranih, nelegitimnih ograničenja koje je EU uvela pod izmišljenim izgovorima”.

U četvrtak je američki predsednik Džo Bajden rekao da bi Navaljni „trebalo da bude pušten odmah i bez uslovljavanja”, opisujući njegov slučaj kao „politički motivisan”.

U oktobru je EU uvela sankcije protiv šest najviših ruskih zvaničnika i ruskog centra za istraživanje hemijskog oružja, optužujući ih za direktnu umešanost u trovanje Navaljnog.

Rusija osporava nalaz zapadnih stručnjaka da je korišćen novičok – rusko hemijsko oružje.

Sankcije će ponovo biti na dnevnom redu kada se ministri spoljnih poslova EU sastanu 22. februara.

Ali Borelj je rekao da „zasad nijedna država članica nije iznela predlog” u vezi sa daljim merama.

Rusija ostaje ključni ekonomski partner za mnoge članice 27-članog bloka, a nemački projekat gasovoda Severni tok 2 sa Rusijom veoma je kontroverzan.

Ko je Navaljni i šta mu se desilo?

Navaljni je poznat kao borac protiv korupcije i čovek koji je Putinovu stranku Jedinstvena Rusija nazvao partijom „prevaranata i lopova”.

Nekoliko puta je bio u zatvoru u Rusiji, a svaki put je govorio da su optužbe imale političku osnovu.

U prošlosti su kritičari Putina više puta bili mete napada u Rusiji, a Kremlj je svaki put negirao umešanost.

Navaljni je od avgusta prošle godine boravio u Nemačkoj gde je prebačen na lečenje pošto mu je pozlilo u avionu kojim je leteo iz Sibira za Moskvu.

Lekari u Nemačkoj su potom utvrdili da je bio otrovan nervnim agensom novičok, a Putin i drugi visoki zvaničnici Kremlja odlučno su odbacili optužbe da iza toga stoji ruska državna služba.

Novi postupak protiv Navaljnog

Optužba za klevetu datira od prošlog juna, kada je na Tviteru objavio da su poznate ličnosti, kao i 94-godišnji ratni veteran Ignjat Artemenko, koji se pojavio u proputinovom spotu, „sramota za zemlju.

„Ljudi bez savesti. Izdajice”, napisao je Navaljni tada.

Time je otvoren put Putinu da bude ponovo izabran, ako se ponovo kandiduje za predsednika.

Ako Navaljni bude proglašen krivim na ovom poslednjem suđenju, suočiće se sa novčanom kaznom ili radom u javnom interesu, rekao je njegov advokat.

Zakon je izmenjen kako bi se za navodno krivično delo kažnjavalo zatvorskom kaznom.

Ali slučaj Navaljni dogodio se pre nego što je zakon promenjen, prema rečima njegovog advokata.

Šta je rekao Navaljni?

U objavi iz zatvora na Instagramu, pozvao je svoje pristalice da se odupru „zastrašivanju” i poručio da još mogu da „oslobode” zemlju od „lopova i okupatora”.

Navaljni je rekao da se i dalje oseća „slobodnim čovekom” i da „veruje u pravednost vlastite borbe”.

Tretman prema njemu od povratka u Rusiju opisao je ovako: „To je Putinova lična osveta meni… zbog činjenice što sam preživeo i što sam se usudio da se vratim”.

Zahvalio se pristalicama koje su protestovale u desetinama gradova uprkos zabranama okupljanja zbog pandemije korona virusa.

„Ne dozvolite da vas zastraše. Ne dozvolite da vas zavara iluzija snage i razuzdanosti”, rekao je Navaljni.

„Jedino što mogu je da se drže moći, koristeći je za sopstveno bogaćenje, oslanjajući se na naš strah.

„Umesto toga, boreći se protiv straha, možemo osloboditi svoju domovinu od male grupe lopova i okupatora. I učinićemo to.”

Kako su reagovale njegove pristalice?

Fondacija za borbu protiv korupcije (FBK) Alekseja Navaljnog saopštila je je odlučila da ne organizuje proteste tokom predstojećeg vikenda kako bi ih održala na duže staze.

Menadžer FBK Leonid Volkov upozorio je da bi novi skupovi mogli da „parališu” rad štaba Navaljnog, posle masovnih hapšenja u protekle dve nedelje.

Rekao je da će ulični protesti biti nastavljeni na proleće, dodajući da se tim sada usredsređuje i na parlamentarne izbore zakazane za septembar.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Related posts