Figaro: U Srbiji pritisak na ruske opozicionare

Oko 200.000 Rusa, kojima nije potrebna viza, otišlo je u Srbiju posle izbijanja rata u Ukrajini krajem februara 2022. godine, a većina se nastanila u Beogradu, menjajući puls grada, preneo je danas francuski list Figaro.

“Ovde smo da započnemo novi život”, izjavio je Maksim (48), koji je prošlog decembra napustio Sankt Peterburg.

Maksim, kompjuterski konsultant, rekao je da je već godinama život u Rusiji postao nepodnošljiv i dodao da je napustio zemlju zbog rata i straha od mobilizacije, naveo je Figaro u opširnoj reportaži.

Prema njegovim rečima, Beograd je grad sa puno kulture, sa srdačnim ljudima, između Istoka i Zapada.

“Osećam se prijatno”, rekao je on, a taj osećaj dele mnogi Rusi sada u Srbiji. Većinu čine liberalniji ljudi, sa diplomama, takozvani digitalni nomadi, koji imaju veliku kupovnu moć.

Tako je stvorena potpuno nova kulturna scena kao odgovor na njihove potrebe. Sada se u koncertnim salama pojavljuju ruske muzičke grupe i stendap predstave, dok su knjižare postavile police na knjigama na ruskom, piše francuski list.

“Nastao je čitav jedan paralelni svet, jer Rusi organizuju svoje sopstvene žurke, sastaju se na čajankama, u novootvorenim plesnim školama i kozmetičkim salonima”, dodao je list.

Figaro je naveo da je to prisustvo počelo da menja mišljenje ljudi u Srbiji, koji uglavnom imaju stavove bliske Kremlju.

“Srbi primaju Ruse jer našu zemlju vide kao bratsku zemlju. Delimo pravoslavnu tradiciju. Ali oni nisu informisani o prirodi ruskog režima. Ja, koji sam napustio Moskvu iz pacifizma u nedelji posle izbijanja rata, veoma sam iznenađen. Posebno kad vidite slovo Z (ruski ratni simbol) napisano na zidovima”, rekao je Rus po imenu Lav.

Lav je ispričao da sa suprugom dolazi jednom nedeljno u prostorije udruženja Krokodil, na časove srpskog. Upravo tamo, u knjižari-baru, smeštenoj kod Save, svake nedelje se sastaju članovi Ruskog demokratskog društva (SDR).

Peter Nikitin, ruski advokat koji živi u Beogradu od 2006. godine, ocenio da je bilo potrebno napraviti korak stvaranjem te organizacije.

Kolektiv mirovnih aktivista pokušava da upozori Srbe na ono što se zaista dešava u Rusiji, posebno javnim umetničkim nastupima u centru Beograda.

“Međutim, to je postalo previše za autoritarni režim predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina, njegovog lojalnog šefa obaveštajne službe (BIA). Vulin, otvoreno na strani Kremlja, je od svog imenovanja prošlog decembra, vršio pritisak na ruske protivnike (Kremlja) tako što ih je špijunirao i delio te informacije Moskvi”, naveo je francuski list.

“Tada se taj isti Vulin hvalio da je potpisao sporazum sa Rusijom za borbu protiv ‘obojenih revolucija’. Poslednjih nedelja omča se stegla. Petru Nikitinu je 13. jula, vraćajući se sa odmora, odbijen ulazak na teritoriju Srbije, jer je BIA ocenila da predstavlja ‘opasnost po nacionalnu bezbednost'”, dodao je Figaro.

Petar Nikitin, ruski advokat koji od 2006. živi u Beogradu, proveo je skoro 48 sati na aerodromu “Nikola Tesla”, pre nego što je mogao da se vrati kući, zahvaljujući pritisku liberalnog srpskog javnog mnjenja.

Nekoliko dana kasnije, 25. jula, drugom osnivaču SDR, Vladimiru Volohovskom, koji je pobegao iz Sankt Peterburga na početku rata u Ukrajini, odbijeno je produženje dozvole boravka u Srbiji.

“Rečeno mi je da sam na spisku ljudi koji predstavljaju opasnost po unutrašnju bezbednost”, rekao je Volohovski i dodao da je uložio sam žalbu.

Volohovski, informatičar, protivnik vlasti ruskog predsednika Vladimira Putina, u nekoliko navrata je bio na meti ruskih službi bezbednosti. Poslednji put je to bilo u maju 2022. godine. Tada je odveden u zatvor pošto su pripadnici ruskih vlasti razvalili vrata njegovog doma i potpuno ga pretresli.

On je pušten nekoliko sati kasnije, bez objašnjenja. Volohovski je odmah napustio Rusiju.

“Mi kažemo ne ratu u Ukrajini i tražimo slobodu u Rusiji. Na koji način smo mi pretnja”, upitao je Petar Nikitin tokom skupa pristalica njegove organizacije 30. jula u centru Beograda. Na skupu je bilo oko 100 demonstranata koji su došli da osude pritiske srpskih vlasti na akcije te ruske organizacije.

Rusi u Srbiji smatraju da je Vulin iza tih akcija protiv njih, preneo je Figaro i podsetio da su 13. jula Vulinu uvedene sankcije američkih vlasti.

Vulinu se zamera da “koristi svoje javne funkcije za podršku Rusiji, omogućava ruske zlonamerne aktivnosti koje degradiraju bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana i pruža Rusiji mogućnost da ima rastući uticaj u regionu”, dodao je francuski list.