Fon Kramon na panelu u EP: Suspenzija finansiranja iz fondova EU nije uperena protiv građana Srbije

Suspenzija finansiranja Srbije iz fondova EU, koja se pominje kao mogućnost u finalnom predlogu rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o situaciji u Srbiji posle decembarskih izbora, nije uperena protiv građana te zemlje, izjavila je danas u Strazburu evroposlanica Viola Fon Kramon.

Na panelu “Srbija: demokratija na raskrsnici” u EP, na kojem učestvuju i evroposlanici i predstavnici opozicone koalicije “Srbija protiv nasilja”, Fon Kramon je rekla da je suspenzija finansiranja “poslednja mogućnost” i način da EU pokaže vlastima Srbije da je neprihvatljiv način na koji sprovode izbore.

“Došao je trenutak kada moramo dublje da se zamislimo i pogledamo šta se dešava sa novcem poreskih obveznika EU. Želeli bismo da imamo reviziju (trošenja sredstava datih Vladi Srbije u okviru finansijskih instrumenata) i da bude poslata ad hok misija. Nadamo se da tako možemo da osiguramo da se naš novac troši na pravi način”, kazala je Fon Kramon.

Na panelu, čiji su domaćini evroposlanici socijaldemokrata, zelenih i liberala, Fon Kramon je navela da “nije u interesu EU da nanese bilo kakvu štetu građanima Srbije”, i dodala da je neophodno napraviti razliku između građana i vlasti.

“Evropska komisija i institucije EU dugo vremena su bile previše blage i tolerantne u nadi da će se nešto desiti ako daju prave podsticaje vlastima Srbije, ali se ništa nije menjalo. Ništa što je vlada prihvatila, nije sprovela. Poreski obveznici nas pitaju kako možemo da dozvolimo da jedna zemlja koja je kandidat za članstvo u EU krši sva pravila na koja je pristala”, rekla je Fon Kramon.

Ona je kazala i da bi se “posle masovne krađe” kakva je viđena na decembarskim izborima u Srbiji, tim pitanjima “u normalnoj zemlji bavilo pravosuđe”, ali da u Srbiji to nije moguće.

Šef posmatračke misije EP na decembarskim izborima u Srbiji Klemen Grošelj rekao je na panelu da su slobodni i pošteni izbori stub demokratije i da EU mora da obezbedi da građani Srbije “dobiju to osnovno pravo koje je zagarantovano osnovnim ugovorima Unije”.

“Danas razgovaramo o nečemu što je neprihvatljivo za jednu zemlju u procesu pristupanja, to nije ništa novo, ali ono što me je zapanjilo na ovim izborima je brutalan način na koji je sprovedena izborna krađa. Nije bilo pokušaja da se to prikrije ni pre ni u toku izbornog procesa”, kazao je Grošelj.

Grošelj, evroposlanik liberalne grupe Obnovimo Evropu, naveo je da je zato potrebna međunarodna istraga izbornih neregularnosti, na koju se poziva u finalnom predlogu rezolucije EP o situaciji u Srbiji, i dodao da je to “preduslov za bilo kakvu demokratsku budućnost Srbije”.

“Ovaj dom ima priliku da proaktivno postupa tako što će biti medijator u napetoj političkoj situaciji u Srbiji i tako što će ponuditi jasna rešenja šta treba uraditi kako bi principi slobodnih izbora mogli da budu realizovani u Srbiji”, kazao je Grošelj.

On je rekao i da je “šokiran i iznenađen” brutalnošću policije nad studentima koji su protestovali posle izbora u Srbiji, navodeći da “to pokazuje da nazadovanje demokratije u Srbiji nije ograničeno samo na incidente”.

“Zapanjujuć je način na koji se sa studentima obračunava vlada koja govori o budućnosti, budući da upravo studenti personalizuju budućnost jedne zemlje. Vlast se sa njima obračunava na najrigorozniji način, pravno gledano, dok su ljudi koji su pripremali napad u Banjskoj optuženi za sitna krivična dela i, za razliku od studenata, ostali na slobodi”, kazao je Grošelj.

Član posmatračke misije EP na izborima u Srbiji Andreas Šider, prestavnik grupe Socijalisti i demokrate, rekao je na panelu da Evropski parlament želi da Evropska komisija “prouči kako se koriste fondovi” EU u Srbiji i da ponudi platformu za slanje ad hok misije.

“Mislim da ćemo danas poslati jasan signal ujedinjenog Evropskog parlamenta koji je na istoj strani sa ujedinjenom opozicijom. Znamo da nas predsednik i premijerka Srbije, Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, pažljivo gledaju i da oni znaju da se igraju vatrom jer se igraju sa budućnošću svoje zemlje”, naveo je Šider.

Poslanici Evropskog parlamenta danas će u Strazburu glasati o rezoluciji kojom pozivaju na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage neregularnosti na decembarskim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji, sa posebnim akcentom na beogradske izbore.

U finalnom predlogu rezolucije o situaciji u Srbiji posle decembarskih izbora, EP poziva Evropsku komisiju da odmah započne reviziju sredstava datih Vladi Srbije u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III) i drugih finansijskih instrumenata i da suspenduje finansiranje ako srpske vlasti nisu spremne da primene ključne preporuke u vezi sa izborima ili ako međunarodna istraga pokaže da su bile direktno umešane u izbornu prevaru.

Evropski parlament ukazuje da određeni navodi, uključujući one o organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou, prevazilaze nalaze iz izveštaja Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i dodaje da podržava brzo slanje ad hok misije za utvrđivanje činjenica u Srbiju, uz učešće EP, navodi se u predlogu koji su usaglasile poslaničke grupe.

Prema finalnom predlogu rezolucije, Evropski parlament poziva Evropsku komisiju i da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije u Srbiju kako bi procenila situaciju u vezi sa nedavnim izborima i postizbornim dešavanjima, u nastojanju da se stvore preduslovi za uspostavljanje neophodnog društvenog dijaloga, radi obnove poverenja građana u institucije i radi procene i bavljenja sistemskim pitanjima vladavine prava u Srbiji.

U predlogu rezolucije, između ostalog, stoji da Evropski parlament ponavlja stav da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju jedino ako ta zemlja ostvari značajan napredak u reformama na evropskom putu, uključujući punu primenu preporuka OEBS i ODIHR i Venecijanske komisije Saveta Evrope.

Sednica na kojoj će evroposlanici glasati o neobavezujućoj rezoluciji počinje u 12.00 po centralnoevropskom vremenu.