U uvodniku pod naslovom “Srbija kao zarobljena država problem i za Balkan i za EU” list navodi da se kršenje demokratskih normi i vladavine prava u Srbiji postepeno ubrzava otkako je SNS preuzeo vlast pre više od jedne decenije, kao školski primer procesa zarobljavanja države pod nadzorom predsednika od 2017. godine.
Gardijan međutim dodaje da bi “mekani pristup” Zapada uskoro mogao da prestane.
List podseća da su decembarski izbori u Srbiji po Vučićevoj oceni bili “najčistiji i najpošteniji” u istoriji i da su predstavljali trijumf njegove, pogrešno nazvane, Srpske napredne stranke (SNS), dok je OEBS imao drugačije mišljenje.
Podseća se takođe na ocene međunarodnih posmatrača da su izbori održani u “nepravednim uslovima” i obeleženi “pristrasnošću u medijima, pritiskom na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebom javnih resursa”, da su uočeni slučajevi zastrašivanja i “ozbiljnih nepravilnosti” uključujući kupovinu glasova i ubacivanje glasačkih listića, kao i da je bilo tvrdnji o masovnom dovoženju bosanskih Srba autobusima da na prevaru glasaju u Beogradu.
Posle spornih izbora usledile su višednevne demonstracije, nadovezujući se na rastući antivučićevski, protestni pokret koji je počeo u leto. Prošlog vikenda, desetine hiljada ljudi okupilo se na jednom beogradskom trgu koji je korišćen i za proteste u vreme Slobodana Miloševića, pozivajući do sada mahom ćutljivu Evropu da podrži njihovu stvar. A, kao pokazatelj toga gde leže instinktivne simpatije vlade, Vučićeva premijerka Ana Brnabić zahvalila je Rusiji što je pružila navodne dokaze da su protesti orkestrirani na Zapadu, dodaje list.
Nagoveštaji obnovljenog regionalnog sukoba, ukazuje Gardijan, obećavaju da će primorati Brisel i Vašington na čvršći i stav.
Vučić je u novembru zloslutno predvideo da će 2024. doneti “mnogo više sukoba i nemira” i na Kosovu i u Republici Srpskoj gde, separatistički lider bosanskih Srba, Milorad Dodik, preti da će poništiti Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. godine u ime srpskog nacionalnog ujedinjenja. Na Kosovu, čiju nezavisnost Beograd i dalje odbija da prizna, ozbiljni izlivi sukoba na etnički srpskom severu izazvali su strah od budućeg pokušaja secesije, dodaje list.
Uz ocenu da su se neosnovanim pokazale nade da će perspektiva članstva u EU ubediti vladu Srbije da se pridržava demokratskih normi kod kuće i da se uzdrži od podrivanja susednih država, Gardijan dodaje da strateški cilj izolacije Rusije, koji je takođe neostvaren, znači da Zapad i dalje dozvoljava Vučiću previše slobode u sprovođenju njegove autoritarne etno-nacionalističke agende.
Kao jedan od glavnih investitora u rastuću privredu Srbije, na koga veliki deo stanovništva gleda blagonaklono, EU ima i ekonomsku i diplomatsku polugu koju može da upotrebi ako želi. Za sada je odlučila da to ne čini, zbog razumljivog straha – koji deli administracija Džoa Bajdena – da će Balkan ostaviti još otvorenijim za uticaj Moskve i Pekinga. Ali, tretiranje Vučića, koji se sve više učvršćuje u istočnom dvorištu EU, kao neke vrste rasipnog sina koji će se konačno popraviti ne daje rezultate, zaključuje britanski list.