Glamočić: Povećati subvencije za stočarstvo, to bi podiglo i cene žitarica

Subvencije u stočarstvo u Srbiji treba povećavati kroz investicije jer donose veću dodatu vrednost od proizvodnje žitarica, a to bi podiglo i cene žitarica zbog veće potražnje – rekao je danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragan Glamočić.

“Mora se većim sredstvima stimulisati rast stočnog fonda i hitno ga povećati uvozom priplodnih grla. U svinjarstvu treba formirati matične zapate, odnosno nukleus farme, umesto što se za klanice uvoze muška prasad iz Danske, a meso iz Španije” – rekao je Glamočić, povodom polemike između stočara i ratara ko treba da dobije veće subvencije.

Glamočić koji je 2013-2014. bio ministar poljoprivrede, a od 2022. je savetnik ministra, naveo je da ne treba ratarima ukidati subvencije, nego ih povećavati stočarima i to za investiciona ulaganja.

“Sramota je da Srbija bude izvoznik žitarica, trebalo bi da bude izvoznik mesa, mleka, sireva i proizvoda od njih, kao i prerađevina od malina i drugog voća” – rekao je Glamočić.

Istakao je da ukoliko bi bio veći stočni fond da bi i žitarice koje su sada izuzetno jeftine, bile skuplje jer bi se povećala potražnja na domaćem tržištu.

Zemlje EU imaju, po njegovim rečima, u proseku jedno uslovno grlo po hektaru obradive površine, a Srbija 0,3-0,4 uslovna grla po hektaru. “Srbija znači ima dva ipo puta manje grla od proseka EU, ali i od biološkog optimuma”.

Poljoprivrednici, kako je istakao, ne ostvaruju isti prihod od žitarica i od intenzivne proizvodnje po hektaru obradive površine. Od žitarica se, prema njegovim rečima, može ostvariti prihod oko 1.500 evra po hektaru, a od stočarstva 5.000 do 10.000 evra po hektaru.

“Ako se gaji voće sa hektara može da se ostvari i više od 10.000 evra, a ako se ‘uveže’ sa prerađivačkom proizvodnjom može se ostvariti i više od 20.000 evra”, rekao je Glamočić.

Holandija, kako je rekao, ima manje obradivog zemljišta od Vojvodine, a izvozi godišnje poljoprivrednih proizvoda za 120 milijardi evra, a Srbija nešto više od četiri milijarde, znači 30 puta manje. Priča se da Holandija smanjuje broj goveda, a ne kaže se da Holandija ima četiri miliona goveda, pa će, prema njegovim rečima, da smanji možda populaciju na oko tri miliona goveda, a Srbija ima 700.000 goveda.

Srbiji, kako je naveo, ne treba da bude cilj da bude izvoznik žitarica, a uvoznik mesa, mleka, jaja i drugih prerađevina pa i povrća i da joj raste trgovinski deficit.

“Od priče da Srbija može da hrani pola Evrope došlo se do toga da više uvozi mesa, mleka, jaja, povrća, nego što izvozi” – dodao je Glamočić.

Stočarstvo bi, prema njegovim rečima, trebalo razvijati i zbog obnove humusa u zemljištu. Svake četvrte godine, kako je naveo, zemlju bi trebalo nađubriti stajskim đubrivom.

“Da bi sva zemlja bila nađubrena stajskim đubrivom svake četvrte godine, profesor Jan Marko je još pre nekoliko decenija izračunao da bi za tako nešto bilo potrebno oko 100 godina, ali treba imati u vidu da je tada stočni fond bio značajno veći nego danas” – rekao je Glamočić.

Naveo je da zemljište, bogato humusom mnogo lakše podnosi sušu, daje veće prinose, potrebno mu je manje mineralnog đubriva i rentabilnija je proizvodnja, a “ovo što radimo danas smatram zločinom, jer zemlju smo nasledili od svojih predaka da bi je dali u nasleđe svojim unucima”.

Zbog toga trebalo bi, po njegovim rečima, povećavati ulaganja u stočarstvo i to u najsavremeniju opremu koja će farmerima omogućiti bolju produktivnost i olakšati rad. Evropska unija na samom početku sprovođenja mera agrarne politike nije imala meru direktnih davanja skoro 30 godina, a tek kada je razvila stočarstvo i postala samodovoljna u prehrambenim namirnicama, prešla je, kako je rekao, na direktna davanja.

Evropa je, rekao je Glamočić, razvijala stočarstvo ulaganjem u kupovinu nove opreme, automatizovanu ishranu, čišćenje đubriva, a farme u Srbiji “ako se ne osavremene narednih godina će nestati jer zahtevaju 365 dana godišnje radnu snagu koje nema dovoljno, a i retko ko želi da radi ovaj težak, prljav i mukotrpan posao”.

Zemlje EU, kako je naveo, oko 25 odsto budžeta usmeravaju u investicije ruralnog razvoja, a Srbija je 2018.-2019. došla do 22 odsto, međutim tada počinje smanjivanje, pa će ove godine to ulaganje, kako je isplanirano u budžetu, pasti na ispod deset odsto.

Dodao je da Evropa planira da u naredne tri godine poveća taj procenat sa 25 na 35 odsto.

U Srbiji je, kako je rekao 2013.-2014. oko 65 odsto mera podrške bilo usmereno u stočarstvo, a danas je ispod 35 odsto.

“Oni koji napuste uzgoj stoke i odu sa sela nikada se više neće vratiti u taj sektor i na selo. Najgora opcija je da država gazdinstvu daje direktne podsticaje u kešu kao sada, jer kada im se daje novac u gotovini, a država je izdvojila značajna sredstva ove godine, ali se isplaćuju sa zakašnjenjem jer je setva prošla, taj novac neće sav otići u poljoprivredu već velikim delom u široku javnu potrošnju. Svedok sam da se članovi domaćinstva i svađaju da li će taj novac potrošiti na putovanje, kupovinu stana…” – rekao je Glamočić.

Na pitanje da li Ministarstvo poljoprivrede traži pomoć stručnjaka, Glamočić je rekao da je oko tri meseca bio konsultovan i rekao stav oko razvoja poljoprivrede i uvođenja e-agrara, ali da Ministarstvo poljoprivrede nije to prihvatilo, pa je prekinuta saradnja.

“Prva nesuglasica je bila oko uvođenja e-agrara, ja sam se nekada bavio i programiranjem i autor sam nekoliko informacionih sistema, a jedan se koristi u Severnoj i Južnoj Americi. Radio sam i softver koje je finansiralo američko Ministarstvo poljoprivrede, a uvođenje je trajalo nekoliko godina, a ne nekoliko meseci kao u Srbiji”, rekao je Glamočić.

Dodao je da nije protiv uvođenja e-agrara, ali ne “preko noći” jer je znao kakve će biti posledice.

Od 470.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a ustvari ih ima više jer nisu sva registrovana, dok su subvencije po podacima Ministarstva poljoprivrede isplaćene za 300.000 gazdinstava što znači da mnogi koji su registrovali domaćinstvo kao poljoprivredno, nisu podneli zahtev jer se mislilo da registracija automatski podrazumeva prijavu za subvencije.

“Ostala su bez podrške najmanja i najkritičinija domaćinstva koja održavaju selo, a za ‘velike’ ne brinem, oni su se snašli” – rekao je Glamočić.

Ratarima je, kako je rekao, obećano 18.000 dinara po hektaru, a ni to nisu dobili svi, bar ih je 100.000 gazdinstava.

“Za isplatu obećane druge tranše subvencija od 17.000 dinara u sadašnjem budžetu Ministarstva poljoprivrede nema dovoljno novca bez rebalansa budžeta” – ocenio je Glamočić.