Globalno zagrevanje pomera granicu rasta drveća

Tokom proteklih 100 godina, globalno zagrevanje izazvalo je pomeranje mnogih šuma koje rastu na velikim nadmorskim visinama prema gore. Nedavna kineska studija otkriva razloge za ovaj fenomen, piše Sinhua.

Istraživači sa Instituta za istraživanje Tibetanske visoravni pri Kineskoj akademiji nauka analizirali su podatke posmatranja drveća i žbunja za 8-10 godina u istom regionu na jugoistoku Tibeta.

Otkrili su da pod prolećnim zagrevanjem od jednog stepena Celzijusa rast napreduje za 2-4 dana kod drveća, ali kasni za 3-8 dana kod žbunja. Različit odgovor na zagrevanje posledica je toga što je grmlje mnogo osetljivije od drveća na hladno okruženje.

Studija je objavljena u časopisu Nešenel sajens rivju (National Science Review).

Istraživači su zatim imali globalnu meta-analizu u kombinaciji sa modelom rasta zasnovanim na procesu kako bi istražili pokretače pomeranja rasta preko 11 alpskih “linija drveća” na severnoj hemisferi koje je posledica zagrevanje. “Linija drveća” je ivica staništa do koje drveće može da raste.

Analiza je pokazala da je drveće osetljivije na prolećno zagrevanje od žbunja, kako se očekivalo. Nasuprot tome, na grmlje utiču hladne akumulacije više nego na drveće. Od 1990. zagrevanje klime je podstaklo rast drveća u alpskim “linijama drveća”, dok žbunje nije značajno reagovalo na zagrevanje.

Istraživači su zaključili da je kao posledica globalnog zagrevanja stopa zagrevanja na velikim nadmorskim visinama znatno veća od one na malim nadmorskim visinama. To podrazumeva skraćivanje sezone rasta za grmlje a produženje za drveće. Neusklađenost rasta mogla bi da pruži konkurentsku prednost drveću u odnosu na žbunje povećanjem rasta, akumulacije ugljenika i poboljšanjem dostupnosti resursa, potencijalno promovišući pomeranje granice rasta drveća naviše u hladnim planinskim regionima.